Pčelinja matica – Braća Grim (bajke braće Grim)

Pred tobom se nalazi bajka Jakoba Grima i njegovog brata Vilhelma koji su živeli u Nemačkoj. Saklupljali su i zajedno obradili i zapisali preko dve stotine narodnih bajki. U bajci Pčelinja matica glavni lik je treći, najmlađi sin. On biva nagrađen zbog svojih osobina, dobrih dela, vernosti i istrajnosti.

Pčelinja matica

Dva careva sina pošla jednom po svetu da traže pustolovine pa počeli živeti neumereno i raspusno te se nikako nisu vraćali kući. Treći, najmlađi sin kojeg su zvali tupavko, krenu na put da potraži braću. Ali kad ih najzad pronađe, oni ga stadoše ismevati što se usudio da se sa svojom malom pameću probija kroz svet kad to ne polazi za rukom ni njima dvojici koji su kudikamo pametniji. Ipak, sva trojica produžiše zajedno put pa naiđoše na jedan mravinjak. Dvojica starijih htedoše da ga razriju pa da gledaju kako mali mravi u strahu mile tamo-amo i sklanjaju jajašca, ali Tupavko reče:

„Ostavite ih na miru, ne dam da ih ubijete!“ Najzad dođoše do jednog jezera po kome je plivalo mnogo, mnogo pataka. Dva starija brata htedoše  da uhvate koju pa da ih ispeku, ali Tupavko to nije dozvolio nego reče:

„Ostavite ih na miru, ne dam da ih ubijete!“ Najzad dođoše do jednog pčelinjeg gnezda u kome je bilo doliko meda da je curio niz stablo. Dvojica starijih htedoše da nalože vatru ispod drveta i da poguše pčele kako bi mogli izvaditi med. Ali ih Tupavko opet odvrati od toga rekavši:

„Ostavite ih na miru, ne dam da ih pogušite!“ Najzad tri brata dođoše u jedan dvorac, gde su se po stajama nalazili, sve sami okamenjeni konji, a nigde se nisu videli ljudi. Prođoše tako kroz sve staje, dok na kraju ne stigoše pred jedna vrata koja su bila zaključana s tri katanca; nasred vrata bilo je malo okno kroz koje se moglo pogledati u sobu. Unutra videše nekog sedog čovečuljka kako sedi za stolom. Pozvaše ga, jedanput, dvaput, ali on ih ne ču. Najzad ga pozvaše i treći put. On onda ustade, otključa katance i iziđe. Ali nije progovarao ni reči, već ih je odveo do jednog bogato postavljenog stola. Kada su se najeli i napili, otpratio je stvakoga u posebnu spavaću sobu.

Sutradan ujutro sedi čovečuljak uđe k najstarijem, mahnu mu rukom i dovede ga pred jednu kamenu ploču na kojoj su bila ispisana tri zadatka koje je valjalo izvršiti pa da se dvorac oslobodi čarolije. Prvi je glasio: u šumi pod mahovinom leže biseri careve ćerke, ima ih hiljadu; trebalo ih je sakupiti, a ako i jedan jedini bude nedostajao  kad sunce zađe, onaj koji ih je tražio pretvoriće se u kamen. Najstariji brat otide onamo i poče tražiti, ali kad je dan minuo, našao je tek stotinu; i desilo se onako kako je pisalo na ploči: pretvorio se u kamen.

Sutradan se drugi brat poduhvati zadatka, ali nije prošao mnogo bolje od najstarijega: ne nađe više od dvešta bisera i pretvori se u kamen.

Najzad dođe red na Tupavka. I on poče tražiti po mahovini, ali bilo je teško nalaziti bisere, a i išlo je veoma sporo. O onda sede na jedan kamen i zaplaka. I dok je tako sedeo, naiđe s pet hiljada mrava onaj mravlji car kome je on spasio život i sićušni mravi za tili čas pronađoše sve bisere i skupiše ih na gomilu. Drugi je zadatak bio da se iz jezera izvadi ključ od sobe u kojoj spava careva kći. Kad Tupavko dođe do jezera, doplivaše one patke koje je on spasao, zagnjuriše i izvadiše ključ iz dubine. Treći je pak zadatak bio najteži: između tri usnule careve ćerke trebalo je izabrati najmlađu i najljupkiju. One su međutim potpuno ličile jedna na drugu, i ni po čemu nisu razlikovale sem po tome što su jele različite slatkiše pre nego što su zaspale: najstarija komad šećera, srednja malo sirupa, a najmlađa kašiku meda. Tada dolete matica onih pčela koje je Tupavko zaštitio od vatre, pa svim trima pređe preko usana i najzad se zadrža na usnama one koja je jela med, te tako carević vide koja je prava. I tad čarolije nestade, sve se probudi iz sna a ko beše okamenjen, opet dobi ljudsko obličje. I tupavko se oženi najmlađom i najljupkijom princezom i postade car po smrti njenog oca, a njegova braća dobiše druge dve sestre.