Prva društvena aktivnost svakog deteta je igra. Igra je jako važna za razvoj deteta i kroz ovu aktivnost deca uče važne stvari. Mnogi pesnici pisali su prelepe pesme o igri i igračkama evo nekih:
Pobuna igračaka – D. Rovere
U jednom vrtiću,
sinoć oko pet,
rešile su igračke
da beže u svet.
Ne paze ih deca,
čupaju ih, vuku,
svađaju se često,
čak se i potuku.
I, zato će one
naći drugu decu
koja žele auto
i plišanog mecu,
koja će sa njima
biti celo vreme
i koja će uveče
lepo da ih spreme.
Lutke računaju – Desanka Maksimović
Svako veče ja se mučim
svoje lutke da naučim:
nek se zna
jedan i jedan
da su dva.
One lepo ruke skrste
i gledaju moje prste,
kako brojim:
da se zna
jedan i jedan
jesu dva.
Poslušne su moje lutke,
sve na klupi sede ćutke;
svaka želi
već da zna
jedan i jedan
da su dva.
Ali, šta ću, sve su glupe,
iako su vrlo skupe,
jer nijedna
da mi zna
jedan i jedan
da su dva.
Ljuta Julka – Dušan Radović
bio je petak, dugi dan,
dobro jutro, pa dobar dan, pa dobro veče…
I niko ne dođe u Julkin stan
da vidi šta to kuva i peče.
Julka pretura igračke naopačke,
skoči u krevet naglavačke
i zaspa,
ljuta na mačke, na tačke,
i, uopšte, na svakakve ačke.
Postelja za zeku – Gvido Tartalja
Molim te, o, mamice,
daj mi malo slamice
da je za mog zekana
posteljica mekana,
da mi beli zeka moj
ne nažulji repić svoj.
Pecanje – Dragan Lukić
Uz’o dečak
jedan štap,
jednu muvu
i kanap
Peca, čeka,
čitav čas,
da zagrize
morski pas.
Smejale se
ribe sve:
ehehe,
ehehe.
Pera kao doktor – Jovan Jovanović Zmaj
„Gospodine doktore,
zvala sam vas amo,
lutka mi je bolesna,
gledajte je samo.
Pipnite joj obraze,
pipnite joj čelo,
meni se bar čini,
užasno je vrelo!“
Doktor sedi ukočen
sa ozbiljnim mirom,
pipa bilo lutkino,
pa drma šeširom:
„Influenca velika,
al umreti neće,
nemojte je ljubiti
da na vas ne pređe.
Lek ću joj prepisati,
prašak svakog sata,
uz to nek je protrlja
vaša baba Nata.
Limunadu pravite
u velikim čašama,
ako joj se ne pije,
popiću je s vama.“
Žmure – Desanka Maksimović
Sakrio se mali Luka
u dvorištu, iza travi,
vidi mu se cela ruka,
vidi mu se pola glave.
Spazili ga brat i seka,
al’i dalje tobož traže:
– Jao, jao,
da u vodu nije pao,
mali vraže,
da ga nije
kurjak koji progutao,
ili lija zavarala
pa u šumu odazvala!
– Jao, jao,
da se nije spotakao,
pa sad leži u nesvesti,
na kamenu, na dvu jarka:
šta li će nam reći mama,
teško nama,
šta li će nam reći baka!
Odazva se mali Luka:
– Evo mene, živa, zdrava,
u vodu vam nisam pao,
vuk me nije progutao;
izbolame samo trava,
i ujela dva – tri mrava.
Oko stuba za reklame – Dragan Lukić
Kraj šarenog stuba
gde lepe reklame
i gde se ponekad
sretnu dve-tri ptice,
stale su dve mame
i dve devojčice.
Dok su mame redom
čitale reklame,
oko znanca stuba
debelog k’o bure,
devojčice same
igrale su žmure.
Priča iz dvorišta – Slobodan Stanišić
Između zgrada
jedva je stalo
dvorište jedno
sasvim malo.
U njemu vidim –
svaki dan
gde hrabri pilot
kuje plan.
A malo posle
dvorištem hoda
smeli kapetan
svemirskog broda.
Tamo se čudne
stvari nađu –
morski vuk vozi
veliku lađu.
Ponekad, opet,
dvorištem skroz,
satima tutnji
dugački voz.
Između zgrada
dobro znam –
igra se jedan
dečak sam.
