Mnogi pesnici pisali su o drugarstvu a među njima i Branislav Crnčević, Dragan Lukić, Pero Zubac, Simeon Marinković i mnogi drugi. Pred vama su pesme o drugarstvu, izdvojili smo neke po nama najlepše.
Kad bi meni dali jedan dan – Branislav Crnčević
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.
Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slučajno sam.
Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Dobri prijatelji – Jovan Jovanović Zmaj
Prijatelji dobri
što imaju dele,
dok i sreća sija,
zajedno s` vesele.
A kad im se desi
zlo i naopako,
tadzajedno plaču,
na primer, ovako.
Ivin voz – Dragan Lukić
Iz kuće je izleteo
na ulicu Iva,
sav zadihan, zahuktao,
k’o lokomotiva.
Videli ga drugovi
pa za njim i oni,
potrčali, zahuktali,
k’o pravi vagoni.
Sad ulicom tako juri
ta čudna kolona.
To voz Ivin putuje
sa sedam vagona.
Drug – Simeon Marinković
Ako želiš
dobrog druga,
potraži ga,
upitaj ga.
Pruži ruku
svome drugu,
c njim podeli
radost, tugu.
Drugarska – Pero Zubac
Dobar drug ti vredi više
i od sunca i od kiše,
i od šume i od hleba –
dobar drug ti uvek treba.
Kad naiđu brige mnoge,
nema leka osim sloge,
i u dobru i u bedi
drugarstvo ti zlata vredi.
Ako imaš dobrog druga
nevolјe će brzo proći.
Kad naiđe bolest, tuga,
bez poziva drug će doći.
Drug će uvek naći reči,
tvoje tuge da zaleči.
Drugarska pesma – Dragomir Đorđević
Mada često
zna da gnjavi,
Brana mi je
drugar pravi.
Baš je Brana
prva liga.
Ima fudbal
daje mi ga.
Ponekad mi
pamet stane.
Šta bih jadan
bez mog Brane?
Iako je
napast prava,
ima trešnju
boli glava.
Mada često
ne zna meru,
ima sestru
Oliveru.
Ponekad mi
pamet stane.
Šta bih jadan
bez mog Brane?
Šaputanje – Dragan Lukić
Od kuće do škole,
od škole do kuće
uvek se ponešto
šapuće, šapuće.
Tiho, tiše,
tiho, tiše,
Tiho – ko padanje kiše.
Šapuću se pisma
i šapuću tajne,
šapuću se zakletve
velike i trajne.
Tiho, tiše,
tiho, tiše,
tiho – ko padanje kiše.
Drugarstvo
Među drugovima nema tajne,
među drugovima nema svađe,
čak i one stvari beznačajne
među drugovima lepše su i slađe.
Svi treba da znaju šta drugarstvo znači
zajedno smo lepši, zajedno smo jači!
Među drugaricama nema tajne,
mada vrlo često ima svađe
drugarice su najčešće sjajne,
al` i tužibaba poneka se nađe.
Svi treba da znaju šta drugarstvo znači
zajedno smo lepši, zajedno smo jači!
Labud, rak i štuka – I. A. Kirilov
Među drugovima kad nestane sloge
neprilike tada pojave se mnoge
i namesto rada iskrsne tek muka.
Jednom su se labud, rak i štuka
upregli da vuku prepuna kola
preko brda i dola.
Upinju se muče, al’ kola ni smesta
iako je njihov teret sasvim lak,
jer rak natrag vuče, labud pod oblak
a štuka pod vodu zaroni i nesta.
Ko je kriv, ja ne znam – nisu brige moje,
ali tamo kola još i sada stoje.
Pesma drugarstva – Dragomir Brajković
Čudna neka družina
Pod jasenom užona.
Dele zrno proje
Na dvoje, na rtoje.
To mravi ručaju
U svome carstvu
I pevaju pesmu
O drugarstvu.
