Početna U svetu knjiga Pesmice Pesme za decu o osećanjima (o strahu, stidljivosti, ljutnji, ljubavi…)

Pesme za decu o osećanjima (o strahu, stidljivosti, ljutnji, ljubavi…)

2693
0
PODELI
osećanja
foto: pixabay.com

U nama se još od najranijeg detinjstva prepliću različita osećanja, strah, stidljivost, ljutnja, ljubav, sreća i mnoga druga. Kod svakog od nas ona su drugačije raspoređena, neko je  plašljiv, a neko stidljiv, mnogi se ljute, ali svako voli.

Pogledajte šta o različitim osećanjima misle naši poznati pesnici za decu poput Dragana Lukića, Momčila Tešića, Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović i mnogih drugih sjajnih ljudi i sjajnih pesnika. Pred vama su njihovi prelepi stihovi o osećanjima, a mi smo izdvojili samo neke po nama najlepše.

Hrabro dete – Momčilo Tešić

Da je Raša hrabro dete
zna u selu svak,
ne plaši ga sivi vrabac,
skakavac, ni rak.

Sklone mu se i kokoške
kada vikene “Iš!“
Pobego je ispred njega
čak i jedan miš.

Strahahaha – Pavle Janković Šole

Banuo pred zeca lav
Kao brdo da se ruši.
Zaurla mu onda carski
Tačno među duge uši.

Vidi zec da šale nema,
I zato u isti mah
Očajničkim glasom viknu:
Mene nije strahahah!

U čudu se nađe lav,
Pa i njemu stade dah.
Šta to misli zec kad viče
Da ga nije strahahah?!

Zec zamače iza žbuna
Poluživ, onako plav.
A lav i sad lupa glavu:
Šta to znači strahahah?!

Dete i pas – Duško Radović

Dete se plaši
psa.
Pas se plaši
deteta.
Kad bi znali
da se i jedan
i drugi plaše
ne bi se
plašili.

Mrak – Jovan Jovanović Zmaj

Mislio bi čovek
Kad pogleda mrak
Da je strašno moćan,
Da je silno jak.

To bi bilo naopako –
Al’ na sreću nije tako:
Svećicu zažeži,
A mrak taki beži.

Srda – Jovan Jovanović Zmaj

Ja se često namrštim
I stanem za vrata,
Pak se srdim i srdim
Po dva, po tri sata.

Pitaju me i otac,
I tetka i mama:
“Šta je tebi Evice?”
– Ja ne znam ni sama.

A kad čelo razvedrim
(To me stane truda),
Onda pitam sama sebe:
“što si bila luda?”

Zec – Gvido Tartalja

Šumski zec je najbrža
zverčica na svetu,
jer mu srce najbrže
silazi u petu.

Zečje uho – Desanka Maksimović

Čuje zeka izdaleka
kad u šumi vrabac kine,
kad u travi trči mrav,
kada niče kupus plav,
kada tiho pužić peva,
zevalica kada zeva.

stidljivost
foto: pixabay.com

O stidu i sramoti – Dušan Radović

Jedan se stideo da pita gde je klozet.
I šta je bilo?
Ništa. Upiškio se u gaće.

Jedan se stideo da kaže gde ga boli.
I šta je bilo?
Ništa. Nisu ga izlečili.

Jedan se stideo da kupi u radnji gaće.
I šta je bilo?
Ništa. Išao je bez gaća.

Jedan se stideo da kaže devojci da je voli.
I šta je bilo?
Ništa. Udala se za drugog.

Stidim se od malih nogu – Božidar Timotijević

Beše prošla crna ponoć,
baš nekako oko jedan,
kad sam na svet ovaj došo
uplakan i neugledan.

Oko mene neki ljudi,
na svakome kapa bela,
svi ozbiljni, obučeni,
a jedini — bez odela!

Gledali me svi odreda
ozgo, ozdo, nazad, spreda,
kao da je mala beba
zato da se gola gleda!

Uprli u mene oči
pa žmirkaju, pa me mere,
šta sam mogo tog trenutka
nego da se muški derem.

Plakao sam kao kiša:
što da tako na svet dođem
i prvi put pred strancima
stanem ko od majke rođen?!.

Pažnja, pažnja – Gvido Tartalja

Ko prolazi
kraj poljane
nek se pazi
svaki put,
da ne bane
s koje strane
iznenada
fudbal žut,
jer je Branin
strašan šut.

Naročito
kad je ljut.

O dečaku u mom skaku – Miroslav Nastasijević

Jednom dečaku
u mom sokaku
obećali
pogodite šta

Istom tom dečaku
u mom sokaku
nisu kupili
pogodite šta

Pa je mnogo
tužan bio
što nije dobio
pogodite šta

Sa mnom ima neka greška – Vladimir Stojiljković

Sa mnom ima neka greška
lice mi se stalno smeška
he-he

Bez razloga i bez veze
usta mi se sama keze
ho-ho

I kad nećem i kad hoćem
moram da se zakikoćem
hi-hi

Nestrpljiv sam, jedva čekam
da se malo zacerekam
hu-hu

Postalo je zbilja strašno:
smejem se ko lud na brašno
ha-ha.

Ljubavna pesma – Spasoje Labudović

Na ulici sretoh Anu,
a bio je kišni dan.
Pozdravih je,
upitah je:
– Pošto, Ana, kišobran?

– Skup je mnogo –
reče Ana.

– Pošto pola kišobrana?

Osmehom je lepa Ana
razvedrila pola neba:
– Za dvoje pod kišobranom –
ona reče –
Ljubav treba.

Tužna priča – Zoran Popović

Bila jedna bela rada
ko zna gde i ko zna kada.

Imala je žutu kosu
i u kosi biser-rosu.

Bio jednom jedan pelen
pola žut a pola zelen.

Voleo je belu radu
nežnu, skromnu, vrlo mladu.

Al’ je priča bila prosta:
rada ode, pelen osta.

Ostavi ga u utorak
pa je pelen zato gorak.

Još prelepih pesama o ljubavi možete pročitati na stranici „Najlepše pesme (stihovi) o ljubavi za decu i mlade“.

 

OSTAVITE ODGOVOR