Početna Vesti Intervju Pevaj sa Sandrom: Muzička avantura za celu porodicu

Pevaj sa Sandrom: Muzička avantura za celu porodicu

416
0
PODELI
sandra-sa-gitarom
Foto: Pevaj sa Sandrom

Pevaj sa Sandrom je muzički kanal koji iz nedelje u nedelju stvara Aleksandra Grbić Hrustić. Kao izuzetna nastavnice muzike, sjajan pedagog i animator, Sandra komponuje i piše za decu, i kako kaže, uživa kad deca svih meridijana pevaju sa njom. Rođena je Novosađanka, ali je građanka celog sveta, jer je njen jezik – jezik muzike! Uz njene pesme raste cela porodica.

Da li je muzika tvoj univerzalan jezik sporazumevanja?

Muzika jeste univerzalan jezik jer osnovna sredstva za muzičku komunikaciju poznaje svako ljudsko biće, a to je emocija. Muzika je mnogo više od vibracije koju proizvodi zvuk, što je fizička komponenta muzike. Emocija koju evocira muzika je ono što je neuhvatljivo, ali jasno i dostupno svim ljudima bez obzira gde žive, kog su uzrasta, istorijskog ili kulturološkog perioda. U sprezi ritma, melodije i harmonije, kao i načina na koji je taj sklop interpretiran, to jest dinamike i artikulacije, stvara se poruka koja nije toliko detaljna kao što je to govorna ili pisana jezička komunikacija, ali je emotivno snažnija, dublja i trajnija. Iako se muzika može različito tumačiti u zavisnosti od životnog i muzičkog iskustva, osnovna osećanja sreće i tuge su prepoznatljiva svim ljudskim bićima i imaju sličan efekat. Muzički jezik kojim ja majstorišem u pesmama za decu je uglavnom pitak, vrcav, iskren i jednostavan.

Kada si bila mala, da li si znala da će ti muzika biti zanimanje?

Da. Kada sam pevala u vrtiću, bila bih ushićena. Kada sam prvi put čula priču o „Peći i vuku“, bila sam omađijana. Kada sam počela da učim klavir, to je mi je bilo prirodno, kao igra. Od malena sam znala da je muzika oblast u kojoj ću se osećati dobro, sigurno, uspešno, i da ću uvek želeti da znam više i više.

Koliko se, po tvom mišljenju, može naučiti kroz muziku i igru?

Interesantno, o toj temi sam dosta istraživala na magistarskim studijama. Muzika može da unapredi proces učenja i zadržavanja naučenog u memoriji. Poznato je da vaspitači koriste ritam i melodiju pesmica radi lakšeg pamćenja pojmova i činjenica, kao što su, na primer, slova i brojevi. No, pored toga, muzika može da obogati materijal za učenje, da se koristi kao motivacioni podstrekač, kao podloga za posticanje određene atmosfere za učenje, stimulacija za samoizražavanje i kreativnost, a ono što je najvrednije, budi i stimuliše osećaj pripadnosti kolektivu. A u grupi se uči najbolje! U ranom uzrastu deteta igra jeste učenje, te je shvatanje sveta i onoga što nas okružuje dok smo još u pelenama najbolje, najlepše i najlakše uz igru i muziku. Iz tog razloga se trudim da moje pesme imaju vaspitnu i obrazovnu osnovu.

pevaj-sa-sandrom
Foto: Pevaj sa Sandrom

Kako stvaraš edukativne tekstove? Da li je to nešto o čemu dugo razmišljaš ili trenutak nadahnuća?

Najčešće je to kombinacija oba procesa: krenem sa konceptom koji želim da obradim te lako stvorim pevljiv refren a tek potom dovedem priču. Ako imam dobar tekst u stanju sam da komponjem pesmu za sat vremena. Međutim, dešava se da neke pesme ostanu nezavršene ili da ih uopšte ne snimim jer mi se nisu dovoljno dopale. I danas u beležnici imam pesme koje stoje već dvadeset godina i čekaju pogodan momenat.

Jesi li se oprobala u komponovanju za odrasle? Da li je dečja publika stroža?

Oprobala sam se u komponovanju za odrasle vrlo davno, još u mladosti, čak sam dobila i neke nagrade na festivalima. Međutim, to nije moj svet. Kako više od dvadeset godina radim kao nastavnica muzike za decu predškolskog i ranog školskog uzrasta, poznajem, živim i osećam svet u kojem žive najmlađi. Znam šta ih interesuje i kako reaguju na određene melodije, ritmove i reči, te se i sama u tom svetu dobro osećam. Deca na muziku reaguju instiktivno i iskreno. Kada na časovima muzike predstavljam novu pesmu treba im određeno vreme da je procesiraju. Vrlo brzo uočavam koje pesme vole i takve pesme stavljam na moj kanal „Pevaj sa Sandrom“.

U stvaranju koje pesme si najviše uživala?

Svaka pesma je imala drugačiji životni put. Neke pesme su se rodile lako, kao na primer „Put, put, putujemo“, a nekim pesmama su bili potrebni meseci rada, kao što je pesma „Šta detetu treba“ čiji video izlazi uskoro. U nekima sam uživala u snimanju vokala, na primer „Kokolioko“ dok su druge bile zabavne za snimanje video spota, kao što je „Idemo u lov“.

Kako si se preselila u Peking? Da li te to okruženje drugačije inspiriše ili nema razlike gde stvaraš?

Dugi niz godina radim u internacionalnim školama kao nastavnica muzike te je Peking bio logičan izbor. Angažovala me je čuvena britanska škola „Harrow“ sa reputacijom i tradicijom dugom pet vekova da, kao šef odseka, utemeljim program za muzičku kulturu u njihovom ogranku u Pekingu. Pre Kine radila sam u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a još ranije na Tajlandu. Taj rad sa decom raznih nacionalnosti me je inspirisao da koristim pesme iz različitih kultura, na mnogim jezicima, te da eksperimentišem sa drugačijim ritmovima i melodijama. Kinu obožavam! Kineski đaci su za mene izazov jer su njihova muzička znanja i veštine na izuzetno visokom nivou te se od nastavnika očekuje maksimalna posvećenost i stalno usavršavanje.

Šta je to u muzici što je večno?

Muzika menja percepciju, način na koji shvatamo svet. Dok muzike nema svet je crno-beli. Kad se začuje muzika, svet se ispunjava raznolikim bojama.

 
loading...
loading...

OSTAVITE ODGOVOR