Početna Škola Sastavi - teme Pismeni sastav iz srpskog jezika na temu „Jesen u mom selu“

Pismeni sastav iz srpskog jezika na temu „Jesen u mom selu“

330
0
PODELI
jesen u mom selu
foto: pixabay.com

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Jesen u selu“ za učenike 6, 7 i 8. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u temu „Jesen u mom kraju“ i slične teme u kojima se opisuje jesen.

Jesen u mom selu

Posle vrelog i sunčanog leta, sasvim tiho stigla je jesen. U gradovima jesen je ostala gotovo neprimećna. Međutim, u selima, ona je stvorila najlepše prizore i pejzaže. Iako se priroda polago gasila u svom večitom prirodnom ciklusu, ipak je odisala nekim posebnim mirisima i očaravala neverovatnim bojama. Pojavile su se tmurnije boje neba i zlatne boje lišća na granama. Svi voćnjaci i sve livade u selu ostavljali su neopisive pejzaže. Smenjivali su se poneki zelenkast list i mnoštvo narandzastih, zlatno-žutih i braon listića. Treperili su na tek obranim krošnjama jabuka i drugog voća, a zatim su nežno leteli put zemlje. Kroz krošnje se videla i poneka ogolela grana, na kojima ptičice odavno ne pevaju svoje vesele pesme. Vedrina i plavetnilo neba zamenjeno je sivilom, kroz koje se ponekad provlačio po koji isprekidani i kratkotrajni zrak. Nije bio topao, ali je umeo da bar na kratko razveseli tmurno nebo.

Umilne pesme ptica postajale su sve tiše, a njihova jata, letela su put toplijih krajeva. U celom selu je leto tiho odlazilo, a jesen se gotovo neprimetno uvukla. Graja dece, takođe, je postajala sve tiša. Razigrana deca se nisu obradovala jeseni, jer su njihove igre postajala sve ređe, zbog učestalih kiša i jesenjeg povetarca. Njima je leto donelo neopisivu sreću i uživanje, a sada je ta sreća nestala.

Dok su deca prestajala sa svojim igrama, njihovi roditelji su bivali sve vredniji. S jeseni, kad dođu zlatne boje i nestane žarkog sunca, mame i bake neumorno rade i pripremaju zimnicu. Svi oni plodovi koji su te jeseni ubrani, sad će biti utrošeni u najukusnije džemove, slatka i sokove. Tih dana priprema se sve ono što će se jesti kad hladna i snežna zima zakuca na vrata. Zato su one toliko vredne i užurbane. Dok mame i bake kuvaju i spremaju, tate i deke marljivo spremaju drva za ogrev. Na poljima i u voćnjacima se vredno završavaju i poslednji poslovi i berbe već zrelih plodova. Velike korpe pune su voća. Krase ih zrelo grožđe, ukusne jabuke i kruške. Tu je mnogo povrća koje se celo leto brižljivo negovalo i gajilo. Sada, kad je nastupila jesen, vreme je da se sve to obere. Zato u čitavom selu poslovima nema kraja. Svi se žure i vredno rade, dok nije došla pozna jesen i zima. Celo selo odiše marljivošću i radom. Međutim, selo je posebno lepo u ovo doba godine prosto se čovek ne može odlučiti šta je lepše: polja, livade, voćnjaci ili reka čiji se žubor čuje kako poskakuje na kamenu. Poneki cvrkut negde u daljini krasi prirodu, ali gnezda su uglavnom napuštena i prazna. Ona očekuju svoje stanovnike, a do tada će biti zanimljiva za igranje i razgledanje deci i ulepšavaće ogolole seoske krošnje.

Jesen je u moje selo došla sasvim nečujno i neprimetno. Donela je svoje prelepe boje i učinila seoske pejzaže mog sela tako lepim i bajkovitim.

 

OSTAVITE ODGOVOR