Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Deka me naučio“ za učenike 5 i 6. razreda osnovne škole. Ovaj pismeni sastav, se savršeno uklapa u nekoliko tema kao na primer „Moja draga osoba“ ili „Moja omiljena ličnost“ i slične teme u kojima se opisuju osobine ljudi.
Deka me naučio
Sva deca na svetu treba da imaju svoje deke i bake, koje će da vole i da im se raduju. I ja imam deku i baku koje volim, čini mi se, više, nego ostala deca.
Oni su mi uvek bili oslonac i podrška u životu. U svakoj situaciji, u svakoj prilici ili neprilici, koja bi me zadesila, umeli su da pronađu prave reči i da me uteše. Uvek su bili tu za mog brata i mene i imali vremena i strplјenja da čuju sve naše brige i dileme i podare nam najbolјe savete. Učili su nas da ne grešimo, ili ako već moramo, da pokušamo da pogrešimo što manje.
Baka mi je, od malena, spremala sve što volim da jedem i išla mi je sve po volјi.
A moj deka…On je divan čovek…Pored učitelјice, učio me je matematiku, moj omilјeni predmet. Naučio me je i da volim i čuvam prirodu i poštujem našu dragocenu planetu Zemlјu. Naučio me je kako da se pravilno penjem na drvo, a da ne oštetim grane i lišće, kako bi i ptice imale gde da sleću. Zahvalјujući njemu zavoleo sam pčele, a danas, kao ponosni mali pčelar, mogu da se pohvalim, pred vama, da imam i jednu svoju košnicu. Vitešku igru-šah, takođe, me je on naučio.
Deka me naučio da manje gledam televizor, a više da gledam u baštu ili kroz prozor. Naučio me da gledam i kako cveta cveće i da prepoznam da li je tužna ili radosna ptica koja iznad mene proleće. Naučio me da se zagledam u oblak i prepoznam na šta liči, kao i da se radujem Suncu i svežoj zelenoj travi. Naučio me i da slušam kako pada kiša i da razumem šta nam vetar šapuće dok njiše slabašne grane. Pomogao mi je da razumem kako se rađaju bilјke, kako se sadi paradajz i neguje zrno pasulјa ili pšenice. Naučio me da bilјkama treba malo vode za doručak i malo Sunca za njihov ručak. Uz njega sam zavoleo životinje i prestao da se plašim pasa lutalica, jer i životinje sve osećaju, kao i lјudi.
I kad ružno sanjam, naučio me je da pomislim na onoga koga volim i tako oteram ružne misli. I kad imam neke „probleme“ svoje, naučio me je da ih obavezno podelim sa roditelјima i da uvek kažem ono što mislim.
Naučio me je i da ne budem „pameti kratke“ i da pazim gde bacam otpatke. Naučio me da su čarobne reči „molim“ i „izvoli“ i da svako njih voli da čuje.
Jako sam srećan što imam takvog deku. Zato se neizmerno radujem svakom našem susretu i druženju. Voleo bih da i ja, jednom, budem takav „deka“.
Temu napisao: Veljko Kocić, učenik V razreda OŠ „Stojan Novaković“ u Blacu
