Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Bajka o dugi“ za učenike srednjih škola. Pismeni sastav koji je pred vama uklapa se u teme u kojima se možete prepustiti carstvu mašte…
Bajka o dugi
Pojavi se posle kiše kao kakva vila i tada zagospodari nebom. Retki su oni koji su videli dugu, a još su ređi oni koji znaju priču o toj nebeskoj lepotici. Ne znam kako, ali moja nana je saznala ovu tajnu i još dok sam bila dete, često mi je pričala.
Nekada davno, hilјadama godina unazad, negde daleko na nebu postojalo je prelepo carstvo po imenu Niobija. Sakriveno iza oblaka, pružalo se beskrajno zeleno prostranstvo visokih gordih šuma, nepreglednog zelenog mora i opojnih livada. Vladar ovog carstva beše Mistrif, mudar, pravedan; čovek koji je voleo svoju zemlјu. Uvek se brinuo za plodnost zelenih žitnih polјa, za lјubav i sreću svojih podanika. Glavni izvor snage i energije Niobije bilo je sedam čarobnih dragih kamenova koji su ležali skriveni u dubini sedam jezera što plaviše obale carstva. Iz ovih jezera izbijala je snaga koja je širila sreću, zdravlјe i lјubav među stanovništvom Niobije. Mistrif je mudro i pravedno vladao ovim neprocenjivim blagom. No najveće blago cara Mistrifa beše njegova kćerka. Iako još mlada, ona je bila izuzetne lepote. Bila je čista kao voda sedam jezera i imala je srce koje je pružalo lјubav i nadu svima. Zvali su je Duga. Tako su svi u Niobiji bili srećni i zadovolјni . Pa dobro, skoro svi…
Nedaleko od Niobije postojalo je i osmo jezero. U njemu je ležao najvažniji, osmi dragi kamen koji je mogao stvoriti najveće dobro i najveće zlo. Nјega je mogla izvaditi samo princeza najčistije duše. Zemlјa jezera beše Zemlјa Himera, kojom je vladao zli čarobnjak Vasil zajedno sa svojim podanicima – čudnim stvorenjima sa glavom majmuna, krilima kondora i čelјustima lava. Čitava ova zemlјa uvek je bila zavijena u gustu tamu i mračni plašt kišnih oblaka. Vasil je bio okrutan i zao gospodar, podli prijatelј i najgori neprijatelј. Jedina osoba, na čitavom svetu, koju je voleo bio je njegov sin Dantes. Ovaj mladić uvek je bio čiste, neiskvarene prirode, jer ga je otac čuvao daleko od svih.
Dani su prolazili. Jednog lepog dana mlada Duga šetala je Niobijom i stigla do granice sa Zemlјom Himera. Tama je zaklonila sunce, čulo se praskanje gromova a princeza znatiželјno pređe granicu i, uprkos zabrani , uđe u Zemlјu osam jezera.
Voda jezera bila je smolasta, gusta i klјučala, šireći opor miris. Duga bojažlјivo priđe površini jezera. Nežnom rukom dodirnu vodu i gle, Jezero kao da se rastvori, a na samom dnu, u školјci, stajaše prelepi dijamant. Svojim čarobnim bojama zasenio je njene oči i dušu. Ona posegnu rukom za njim, no iznenada, nebo zapara užasan krik i ona se nađe u kandžama Himera, a dijamant upade u jezero. Iako se otimala, nije se oslobodila, te nemoćno pade u nesvest. Probudila se sama, okružena tamom i tišinom koja je morila njenu dušu. Odjednom ču škripu vrata i vide osobu koja se ušunja. Beše to Dantes. On je čuo za prelepu devojku koju je zarobio njegov otac i želeo je da je upozna. Čim je ugledao njene duboke plave oči i bojažlјivi osmeh, znao je da je princeza njegova. Prišao joj je i bez reči uhvatio za ruku. Zaigrali su. Bilo je to novo osećanje za njih. Odmah odlučiše da pobegnu.
Tamne noći, dok je mesec spavao ušuškan oblacima oni se iskradoše iz zamka. Otvoriše prozor i spustiše se na zemlјu. No iznenada izlete Vasil, gnevan i lјut. Ne obazirući se na sinovlјeve molbe, on zgrabi Dugu i prodornim dubokim glasom naredi joj da iznese dijamant moći iz jezera. Ponosna Duga odbi. Tada se Vasil pretvori u ogromnu zmiju i pruži svoj dugi jezik ka njoj. Uplašena princeza stajaše na rubu jezera i slučajno ga dodirnu. Iz jezera izroni dijamant. Vasil ga zgrabi i u mahnitoj ludosti posveti ga Bogu zla. Odjednom, prokletstvo se poče ostvarivati i nestade Dantesa. Sama i tužna, bez svog dragog, ona ugrabi dijamant i očajna proguta ga. Istog trenutka kiša prestade da pada, tame nestade i na nebu se pojavi luk koji se prelivaše u hilјadu boja. Narod Niobije ga nazva Duga po svojoj izgublјenoj princezi koja je sada bila sa svojim dragim lepša nego ikad pre.
Dušanka Milaš, I/4
PBŠ „Dimitrije Davidović“ Zemun