Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Događaj koji se dugo prepričavao“ za učenike mlađih razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u teme u kojima se opisuju događaji koji su u srcima dece ostavili neizbrisivi trag. Ovaj rad objavljen je u zborniku najuspešnijih radova XXX smotre literarnog stvaralaštva učenika osnovnih škola Jugoslavije „Izvor žive rieči“, 2002 godine. Rad je napisala Vera Dimitrijević učenica četvrtog razreda OŠ „Ilija M Kolarac“ Kolari.
Događaj koji se dugo prepričavao
Tog jutra sam se probudila ranije nego obično. Po jutru se videlo da će biti lep dan. Isplanirala sam kako da obradujem mamu za njen rođendan. Cveće i njen omilјeni parfem je zajednički poklon, ali ja sam htela nešto sama.
Obukla sam se i otišla u kuhinju. Tata i baka su pili jutarnju kafu. Baš je dobro što je mama danas na poslu. Imam sjajnu ideju, rekla sam. Ja ću danas da pripremim svečani ručak. Glasno su se nasmejali. Samo se vi smejte, pa ja više nisam mala, važno sam rekla, izdižući se na prste. Ako već nećete da mi pomognete, onda me pustite. „Bez gluposti molim“, rekao je tata. Ručak možeš da spremiš, naravno za lutke. Početak i kraj. Jel jasno? Ispratila sam ih sa „da“, ali, nisam ni pomišlјala da odustanem od svoje zamisli.
U početku je sve izgledalo jednostavno. Stavila sam supu da se kuva. Zatim meso u rernu. Da bi svečani ručak bio potpun, mora da bude torta. E, tu je nastao problem. Ja ne znam da je napravim. Setila sam se. Skuvaću puding, i to je poslastica. Moram da odem u prodavnicu. Tada sam primetila da mi je ispao prsten. Sigurno je tu negde. Videću kasnije. U prodavnici je bila gužva i baš sam se zadržala. Još sam na ulici osetila miris izgorelog mesa. Jaoj, a mleko? Bez daha sam uletela u kuhinju. Iz rerne se dimilo, a mleko je lagano izlazilo iz šerpe. Šta da spasavam? U svoj gužvi sam oborila jednu od čaša pripremlјenih za puding, za njom sam preturila dve stolice, i naravno, vazu sa cvećem. Bespomoćno sam počela da plačem, a onda je, kao dar sa neba, stigla mama. Sve joj je bilo jasno. Činilo mi se da je sa neverovatnom lakoćom vratila haos u normalu. Mamice, ovo je trebalo da bude iznenađenje za tvoj rođendan. Pa ja i jesam iznenađena. Po njenim očima sam videla da se sprema oluja. Uh, kako da prebrodim ovu krizu? Zgrabila sam cveće i parfem i u jednom dahu izručila: „Ovo je za tebe, srećan ti rođendan“. Prvo se malo zbunila, a onda je počela da se smeje.
Stigli su tata i baka. Sada su se svi smejali. Komentar je bio da je još i dobro kako je moglo da bude. Od mog ručka, mama je spasila samo supu. Seli smo da ručamo. I supa je nešto, zar ne?
Mama je prva sipala, a onda je nešto tražila po tanjiru. Šta sada nije u redu pitala sam se. U kašiki je svetlucao moj mali prsten. Od svečanog ručka ostala je samo smešna uspomena.
