Početna Škola Sastavi - teme Pismeni sastav na temu “Jesen u mom parku”

Pismeni sastav na temu “Jesen u mom parku”

2068
0
PODELI
Jesen u mom kraju
foto: pixabay.com

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Jesen u mom parku“ za učenike 7. i 8. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama uklapa se u teme u kojima se opisuje jesen, kao što su: “Jesen u mom kraju” ili “Jesen u mom gradu” itd…

Jesen u mom parku

Letnji i sunčani dani su na izmaku. Sunce koje se donedavno smešilo i uveseljavalo ljude i prirodu, sve slabije pruža svoje svetlucave zrake. I ono se umorilo vredno radeći čitavo leto. Polako nas priprema za svoj odlazak i najavljuje nam kišovite i hladnije dane.

Godišnja doba se smenjuju, priroda se menja. Kroz prozor sobe čiji je pogled usmeren na obližnji park najbolje mogu primetiti sve promene koje donosi kišovito godišnje doba. Leto je tako brzo prošlo, a jesen se ušunjala u naš kraj. Sa prozora sobe posmatram kako park izgleda drugačije. Donedavno je bio sav u zelenilu. Visoke i bujne krošnje sijale su u svojoj zelenoj lepoti i davale divan hlad celom parku. Činilo se kako sunčaju svoje listove i grane na vrelim zracima koje pruža sunce. Sada, polako te iste krošnje bivaju sve praznije i kroz njih se vide ogolele grane na kojima još poneka ptica uživa pevajući. I one će polako napustiti park i nestrpljivo će čekati toplije dane.

Park koji je bio pun dece, koja jedva dočekaju proleće i leto, polako ostaje i bez svojih najmlađih drugara. Njihova graja, smeh i igra samo je ulepšavala sliku parka. Sada je sve manje dece, i manje igre i manje smeha. Tišina je zavladala parkom. Jesen je lepo godišnje doba, ali pored sve te bakrene i zlatne lepote donosi mir, tišinu, pospanost. Priroda se menja, a onda i sve ostalo oko nje. Gledam sve te prazne klupice u parku, koje su donedavno bile pune ljudi. Bake su sedele na njima i odmarale svoje umorne noge, uživajući u divnim letnjim pogledima. Na ponekoj klupici sedele su i besposlene deke, igrajući šah i šaleći se. Sve je bilo u znaku smeh i sreće. Sada poneki prolaznik u žurbi prođe parkom, neprimetno i tiho, ne ostavljajući nikakav trag.

Osvane i neko jutro gde se čuje slab dečiji smeh, kratkotrajna igra, a onda opet tišina: i dete se povuklo pred kišom koju spremaju gusti i tmurni oblaci. Povetarac neprestano raznosi suvo lišće po stazama parka, koje često zaigra u vazduhu, praveći smešne, ali i lepe prizore. Odavno je sve prekriveno raznobojnim listićima, koji pucketaju pod nogama nekog slučajnog prolaznika. Bakrene i zlatne prekrivače krase i kestenovi, koji čine najlepši ukras parka. Iako ima mnogo lepih jesenjih prizora, ipak se svi radujemo proleću, a najviše letu. Jesen je nekako sumorna i mirna. Ujutru mi nedostaje dečija graja i pesme ptica iz obližnjeg parka, koje su me svakodnevno budile i sa kojima mi je otpočinjao dan. Nedostaje mi ta živost i vedrina koja je parku davala najlepše prizore.

Često sam osećala da je ceo svet u tom jednom parkiću koji bruji od smeha, igre i pesme. Sada…prazne dečije ljuljaške tek pomalo pokreće vetar i njihovo škripanje na povetarcu ostavlja utisak da se neko dete ljulja. Pljuskanje barica se veoma retko čuje, tek onda kad se neko dete vraća iz vrtića, pa užurbano i poletno trčkara za mamom. I poneki pas lutalica prođe parkom, ali sasvim nečujno i usmreno, vođen gađu i u nadi da pronađe nešto od hrane. Svi prizori mi deluju setno, neveselo i veoma uspavano. Tužna sam pred pejzažom koji je umoran i miran. Međutim, ubrzo će nestati i ove boje i ovi mirisi suvog i trulog jesenjeg lišća i doći će hladna belina i mraz. Tek se pripremamo za neke prizore sasvim suprotne onim letnjim. Tada će moje omiljene stazice i klupice u parku, kao i dečije igralište, izgubiti svaki oblik i naličje pred snežnim nanosima. Do tada se ispod zlatne i bakrene lepote još pomalo naziru.

Jesen je nesumnjivo lepo i raznobojno godišnje doba, ali svakako od nas, bar većina, uživa u letnjim i sunčnim danima, sjaju i čarima leta.

 

OSTAVITE ODGOVOR