Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Leto je na izmaku“ za učenike 6 i 7. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama uklapa se u teme u kojima se opisuje leto.
Leto je na izmaku
Poslednjim sunčanim danima polako dolazi kraj. Već se oseća slabija toplina sunčevih zraka, a blagi povetarci lagano se približavaju. U tišini i potpunom miru, leto pakuje svoje kofere i odlazi. Odlazi da obasja i usreći neke druge krajeve i predele. Odnosi sve ono što smo željno čekali cele zime i čemu smo se radovali onda kada je konačno došlo.
Jun, jul, avugust-tri najlepša i meni najdraža meseca u godini. Sva deca ih vole. Svi im se raduju i uživaju u njima. Ne samo da su najtopliji meseci, nego i nekako čarobni, razonodni, veseli, pune neke sreće. Uživanje u tim danima je najlepše onda kada na svojoj koži osećamo toplinu, kada upijamo svaki zrak, udišemo letnji vazduh i koristimo svaki trenutak letnje čarolije. Ovoga leta, kao i svakog, naročito me je radovala priroda. Potpuna živost u prirodi može se najbolje sagledati onda kada je leto. Livade su prekrivene bujnom zelenom travom, iz koje se ponosno i uspravno smeše raznobojni cvetni ukrasi. Reke žubore, upotpunjuju letnju sliku prirode. Iz velikih razlistanih krošnji dopiru cvrkuti ptica, koje uživaju u hladu svojih domova.
Gde se god okreneš svuda je toplina i sjaj. Svaki cvet se presijava, sunča se i upija sjaj zraka. U gradskim parkovima sreća je na licu svakog deteta. Dete se istinski raduje letu. Njegova igra i sreća nema granica onda kada dođe ovo divno godišnje doba. Zato su parkovi mesta gde je najviše sreće i ljubavi. Uživanje je posmatrati kako priroda menja svoje boje i zvuke onda kada osvanu topli letnji dani. Sve dobija nove prizore i svuda se rađaju nove sreće. Ovo je leto bilo izuzetno lepo. Tek sada, kada je na izmaku, osećam još veću toplinu, ali i nostalgiju. Žao mi je jer leto polako odlazi i očekuju nas kiše, tmurni oblaci i hladan vazduh. Razmišljam o tome kako se sve brzo menja i kako priroda menja svoja ogrtače.
Zašto leto nije jedino godišnje doba kod nas? Zašto nam dolaze hladniji i kišoviti dani, ako svi volimo sunce i toplinu? Zašto leto odlazi? Tužna sam jer je leto na izmaku, ali sam sa druge strane i srećna jer je bilo bezbroj lepih dana koje sam prelepo provela. Dok polako pakujem svoje letnje stvari, i spremam se da ih na duže odložim, pred očima su mi već ljudi koji na ulicama užurbano hodaju, noseći svoje kišobrane i čekajući da nevreme prestane. I već vidim sve te nezadovoljne izraze lica, koji se nikako nisu obradovali jeseni. Nema osmeha, nema sreće i sve je nekako sivo. Gde odlaze ove lepe boje? Gde ide ova toplina, sjaj i koga će to usrećiti? Sve gubi onu živost i radost koja se čeka čitave zime i u kojoj se uživa nekoliko meseci. Sa promenom vremena, svi srećni izrazi lica legano postaju ozbiljniji. Uživanjima dolazi kraj, a ljubitelji jeseni, mogu se konačno usrećiti.
Leto je posebno godišnje doba. Ono što tada možeš da osetiš nisu samo vrućine, topao vazduh, lepi letnji pejzaži, nego i neopisiva sreća i neka čudna poletnost koja je iz dana u dan sve veća. Jesen već polako kuca na vrata. Ispraćamo leto i već ga željno očekujemo, odbrojavajući svaki dan, nedelju i mesec.
