Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu “Mladosti, krila mi daj!“ za učenike srednjih škola.
Mladosti, krila mi daj!
Detinjstvo je, bez sumnje, moj najlepši period u životu. Čini mi se da nikada više neće biti tih bezbrižnih i lepih dana. Ma koliko god se trudili da uživamo u svim godinama koje dolaze, jedno je sasvim sigurno-nikada više nećemo biti deca. Detinjstvo je svakako okrilje naših snova, mašanja, nade, iskrenosti i bezuslovne sreće. To je period koji se, u tim godinama, čini predugim, a onda kada odrastemo svi želimo da ga ponovo živimo.
Međutim, nakon detinjstva dolaze još lepše i srećnije godine. Mladost…neizbrisiv period u našem životu. Iako mnogi nje nisu ni svesni, ipak osećaju svu lepotu i sreću koju ona pruža. Često nam stariji kažu da je sve lako kad si mlad i da sve možeš. Često pričaju o tome da je važno da se što više uživa i da sve to brzo prođe. Međutim, mnogi nisu ni svesni tada, tog perioda i žude da sve to što brže nestane. Mnogi trče pred budućnošću, ne uživajući u sadašnjosti i tako nestanu sve prilike za pravim i iskrenim trenucima.
Moja mladost je ispunjena srećom, međutim, ni ja je nisam svesna, sve dok ne čujem baku ili deku kako dobace ponekad: „Mlada si, uživaj!“ ili „Ma, ti si mlada, možeš sve!“ Tek tada pred mojim očima izređaju se bakine slike sa kojma sam se donedavno igrala, dok je bila dete, devojka, kad je rodila svoju decu, a onda pred sobom i imam i bakin sadašnji lik – lik žene u poznim godinama, sa smežuranim i starim rukama, sedom kosom i borama zgužvanim licem, koje pokazuje koliko godina je iza nje. Tada shvatim koliko se čovek menja i kako gubi svoju energiju i živost. Iako se baka trudi da uvek bude u pokretu, ipak se sve otežano i umorno kreće.
Nasuprot njoj, pomislim na jedan svoj uobičajen dan koji je sasvim ispunjen. Pomislim na to koliko uživam da šetam sa drugaricama, da idemo na bazen, da treniramo, kampujemo, šetamo ljubimce i slično. Onda shvatim koliko energije i volje prolazi mojim telom. Sve to mi otvara oči da nikada neću biti mlađa i srećnija. Očigledno je da je mladost posebna. To su godine koje sa sobom nose svu razdraganost i živost ovog sveta. To su godine koje te podstiču na pokret koji ne umara, ne iscrpljuje i kojeg nikada nije dosta. Naravno, mladost sa sobom donosi i mnogo odgovornosti i zrelosti, koje nam kreiraju odluke, stavove i mišljenja. Osećamo da više nismo deca i da nam ne moraju roditelji otvarati oči i usmeravati nas. Sad možemo mnogo toga sami shvatiti i odlučiti.
Mladost je, nesumnjivo, skup bitnih i važnih stvari i događaja, upotpunjenih beskrajnom srećom i spokojem. Ima istine u činjenici da su naši problemi i brige, sada trenutno male i beznačajne, i istina je kada nam kažu da su tu ‘slatke muke’, jer ko zna kakvi dani i godine tek dolaze. Rado se prisetim detinjstva, ali nekada ga i nemarno zapostavljam pred događajima koje mladost ne prestaje da niže. Često sebi kažem „Mladosti, krila mi daj!“ Imam osećaj da moja volja nema granica. Mogla bih da uživam u ovakvim danima zauvek. Zato uvek sebi ponavljam da je svaki dan nova i lepa nada, da će svaki dan biti nova avantura, uživanje, da će svaki dan doneti razlog za novu sreću u radost.
Svako jutro donosi nove iskre volje i truda, zato mi se čini kako je svako novo jutro i svaki novi dan, zapravo novo iznenađenje koje nam mladost daruje. Poseban je i vredan period u ljudskim životima kada čovek ne skida osmeh sa lica, kada koristi svaki trenutak i kada se raduje svakoj novoj prilici i mogućnosti. Posle čarobnog detinjstva, a pre zrelih i ozbiljnih godina, traje period mira i sreće, period koji se zove mladost.
