Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Moj omiljeni pejzaž“ za učenike 7. i 8. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama uklapa se u teme u kojima se opisuju pejzaži sa letovanja, kao što su: “Morski pejzaž”, “Opis letnjeg pejzaža” i slično…
Moj omiljeni pejzaž
Priroda je zaista kreativna i puna zadivljujućih pejzaža i svako godišnje doba ulepša svojom lepotom.
Ipak, ja se najviše divim priobalanim predelima. Kada letnje sunce ozari taj kraj u meni se probude najlepša osećanja. Beskrajno nebo kao da je progutalo sve oblake i dopustilo Suncu da pokaže svoj sjaj. More se njiše u nedogled a talasi blago zapljuskuju okolne stene. To plavo platno, toliko je bistro da se čak i sa malo veće visine može uočiti peščano dno. U daljini se naziru čunovi kako tiho morem jezde i remete to plavo prostranstvo. More je zdesna i sleva oivičeno belim glatkim stenama, iznad kojih se uzdižu strme litice.
Ipak osim čunova svo to plavetnilo narušavaju i omanja ostrvca koja su raštrkana unaokolo. Stoje onako rasuta i ponose se što su deo tako lepog pejzaža koji izmamljuje osmehe. Neka od njih su skroz okružena oštrim stenama pa je isuviše opasno približiti im se čamcem. Takva ostrva su posebno naseljena kormoranima i njorkama koje ovde nalaze svoje utočište. Na osunčanoj peskovitoj plaži najviše ima belih galebova sićušnih kljunova. Sa strane tiho leže visoke palme i velikodušno nude hlad rakovima i školjkama po vrućini koja je ovde uobičajna. Čak daju i svoj izvrstan plod da osveže umorne putnike i ulepšaju im dan.
Na plažama je sasvim uobičajno čuti glasni žamor ljudi. Zlatni pesak često je zaklonjen peškirima mnogobrojnih turista. Međutim zaista je toliko mekan da se ne čuje ni bat koraka ljudi koji dolaze na plažu. Sitni kamenčići presijvaju se na Suncu, osim naravno kad ono povuče svoje zrake i zađe iza horizonta. Tada sve utihne, zamre i sve izgleda nekako setno. More poprimi neku tamnu sumornu boju. Ali se to brzo promeni kada se dostojanstveni Mesec uzvisi na nebu i svojim slabim zracima obasja okolinu. Tada se više ne čuju veseli krici morskih ptica i prigušeni žagor vetra kako se šunja u vlasima morske trave.
Tada je dakle sve mirno, zvezde se jedna za drugom pojavljuju na nebu kao kojekakvi fenjeri. Imaju slab i prigušen ali i zaista jedinstven odsjaj. U vazduhu se oseća slan miris mora koji struji čitavom obalom. Mirišu i četinari, koji ponosito i sa visine posmatraju nepregledne predele mora.
Lep je osećaj osetiti šum talasa i čarobni miris mora kojeg je priroda stvorila.
Autor: Jovana Konatarević
