Primer pismenog sastava na temu „Septembar i novi početak“ za učenike 7. i 8. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama može vam poslužiti kao ideja.
Septembar i novi početak
Sasvim polako i neprimetno došao je kraj mom letnjem raspustu i osvanulo je dugo očekivano jutro, prvi septembar. U životu svakog đaka ovaj datum predstavlja jedan novi početak. Iako se svi radujemo raspustu i željno iščekujemo poslednje školske dane, novi početak je svakome važan. Tog prvog septembra svi osećamo da smo malo veći, zreliji i pametniji. Svakome se čini da će baš od toga dana, kada počinje i nova školska godina, kada smo stariji za jedan razred, promeniti sve što nije valjalo pre. Sa velikom odgovornošću dočekujemo septembar i zato je on ne samo novi početak, nego i donosi nove ideje, nade i uspehe.
Čitavog jutra razmišljam o novom početku, da li su predmeti teški, hoće li doći neki novi nastavnik, kako su drugari proveli letnji raspust, da li će biti zanimljivo u odeljenju kao prošle godine i tako dalje. Pripremam se za školu, a još uvek imam osećaj da sam na raspustu. Iako mi je bilo veoma lepo i zanimljivo tokom svih letnjih dana, željno sam iščekivala početak školske godine. Već su mi dani postajali dosadniji i vreme je sporije prolazilo. Osećala se monotonija i sve veće priželjkivanje da osvane ovaj dan. Leto je bilo izuzetno toplo.
Polovinu leta sam provela kod bake i deke na selu, sa braćom i sestrama koji su takođe bili u selu. Bilo je zanimljivo, ali je vreme brzo prošlo. Pored toga, drugu polovinu raspusta sam provodila na različite načine. Često sam uživala čitajući knjige, gledajući filmove, šetajući sa drugaricama, odlazeći na bazen… Zaista je ovo bio moj najlepši raspust. Međutim, brzo sam se zasitila svega toga. Već su mi misli bile u školskim klupama, a ja sam uveliko i pomno pratila nastavu. Onda bih razmišljala o školskim odmorima i druženju u školskom vrtu, na hodniku, školskom terenu. Već dugo su mi nedostajale šale i smeh sa drugarima. Zato sam brojala dane do početka nove školske godine.
Idući ka školi, bila sam uzbuđena i srećna. Već se nazirao krov škole, a ubrzo sam se našla pred velikom školskom kapijom. U dvorištu je bilo mnogo dece. Svi su užurbano ulazili u dvorište i školu, smejući se ili zevajući. Tako je svake godine. U gomili dece mogu da se vide najrazličitiji izrazi lica i raspoloženja. Najčešće vlada mišljenje da je raspust trebao još malo duže da traje i želja da što pre dođe vikend. Međutim, to je samo prvoga dana tako ili možda prvih nekoliko dana. Već posle toga sve postaje lakše i bolje.
Veliku sreću osetila sam kada sam se napokon našla u mojoj učionici, okružena mojim odeljenjem i najboljim drugarima i drugaricama. Užurbano smo prepričavali jedni drugima gde smo proveli raspust, kako nam je bilo i šta se sve događalo. Zatim je ušla razredna i čas je mogao da počne. Počela je nova školska godina. Krenule su nove obaveze i zadaci, ali nismo bili uplašni kao prethodnih godina. Nismo više mali đaci. Naš početak nije grčevit i neizvestan, već dobro poznat. Mi smo za godinu stariji, ali i spremniji i zreliji za sve ono što dolazi.
Septembar je zlatni i kišoviti mesec, sa raznovrsnim mirisima, bojama i zvucima. Smenjuju se godišnja doba, menjaju se pejzaži, ali počinju novi dani i naziru se novi putevi. U školskim klupama počinju nove obaveze i nastavljaju se stara druženja.
