Primer pismenog sastava na temu „Sveti Sava“ za učenike 7 i 8. razreda osnovne škole. Pismeni sastav uklapa se u gotovo sve teme koje opisuju život Svetog Save.
Sveti Sava
Jedno od najznačajnih imena srpske istorije, kulture i crkve, jeste ime Rastka Nemanjića. Najmlađi među braćom, a čista i široka srca, Rastkov život je ostavio je bogato nasleđe potomcima. Gotovo da ne možemo zamisliti kulturnu baštinu bez njega. Svemu čega se dotakao, dao je smisao i značaj. Zato ga vekovima slavimo i pominjemo.
Veliki župan Stefan Nemanja, kao i starijim sinovima, tako i Rastku, dodelio je jednu oblast na upravu. Imao je velike planove za svog najmlađeg sina. Međutim, Rastkove želje su bile sasvim drugačije. Dok su roditelji mislili o njegovoj ženidbi, on je maštao i sanjao velike snove. Ne, to nisu bili snovi jednog dečaka. To su bili snovi jednog života, čistog, neiskvarenog i požrtvovanog. Rastko je mnogo čitao o manastirima, o isposnicama, o prvim svecima i monasima. Znao je mnoge priče, kojima se divio i o kojima je i sam maštao.
Nije želeo carsku krunu niti raskoš. Njega nije ispunjavao bogati dvor, hrana i piće. Nije se ni zabavljao kao drugi mladići niti je zabavama težio. Uvek je mislio na jedno-na život u manastiru. Tako su njegove želje postajale prava stvarnost. Jer, iskrene i snažne želje samo čekaju pravo vreme da budu ostvarene. Tako je i Rastko dočekao svoj trenutak. Skinuo je carske rize i otišao sa ruskim monasima na Svetu goru.
Mnogo toga je ostavio, ali mnogo više je i dobio. Njegov san je postao realnost. Postrizao je vlasi i čistog srca primio monaški čin. Tako je mladić Rastko, u manastiru Vatoped, postao je monah Sava. Savina životna snaga dopirala je iz želje da služi Bogu, da pomaže drugim ljudima, da uči svoj nepismeni narod. Želeo je prosvećenje i trudio se da to i ostvari. Njegov značaj bio veliki za srednjovekovnu srpsku kulturu. Sava je otvarao škole u manastirima, lečio je ljude, učio ih dobrom i poštenju. Svom neprosvećenom narodu je na svaki način pomagao. S pravom je Sava nazvan prvim srpskim prosvetiteljem i isceliteljem. Međutim, bio je mnogo više od toga.
Savin život je bio ispunjen ljubavlju prema knjigom. On nije samo čitao, već je i pisao. Pisao je o životu svoga oca, ali i druga crkvena dela. Zato se za Savu kaže da je bio prvi srpski književnik. Još u svoje vreme, za Savu su svi znali. Odlikovala ga je čista duša, velikodušnost i plenenita narav. Dao je doprinos i srpskoj crkvi, koju je utemeljio, ali pored toga, mnoge druge je obnovio. Na putu dobrih dela, kasnije mu se pridružio zamonašeni otac Simeon. Zadjedno su putovali i gradili svete građvine. Njihovo najznačajnije delo je prvi srpski manastir-Hilandar, delo koje vekovima traje kao prvo i najveće središte srpske duhovnosti.
Savin život obeležio je srpsku srednjovekovnu državu. Dao je doprinos i značaj našoj kulturi i istoriju. Nakon njegove smrti koja je potresla njegov narod, Sava je proslavljen kao svetac i čudotvorac, kao Sveti Sava. Postao je mit svom narodu, a srpska književnost ga je opevala i opisala u najlepšim srpskim pesmama i delima.
