Pismeni sastavi o jeseni (osnovna škola)

Pismeni sastavi o jeseni – Primeri kratkih pismenih sastava (zadataka) iz srpskog jezika o jeseni za učenike osnovnih škola. Pismeni sastavi koji su pred vama objavljeni su u časopisima koji promovišu dečje umetničko stvarlaštvo “Dečje iskre” i “Oj izvore zdravo, zdravo”. Neki od ovih radova napisani su pre više od 30 godina i nose jedan drugačiji stil pisanja. Radovi dolaze iz vremena kada se mnogo više čitalo ali i pisalo.

Jecenja priča

Jesen. Polako pucketa suvo lišće pod nogama. Boje su divne. Nijanse se prelivaju jedna u drugu. Svuda opojni miris zrelog grožđa. Polako se talјige truckaju po starom putu. Nebo iznad sela čisto, plavo. Na pijaci galama. Pravi seoski sajam. Šta sve nema. Ljudi se „cenjkaju“. Prodavci viču želeći da privuku što više lјudi za svoje lubenice, breskve, kajsije i štošta još.

A s druge strane, gde se prodaju slatkiši – velika graja. Brkati prodavac „divlјe“ viče i juri za bosonogim dečakom koji pod miškom nosi nekoliko velikih medenjaka. Beć zamoreni brkajlija je prestao psovati. Oko njega se razlegao snažan smeh.

Polako, raja se povukla i jedino lukava lija u polјu čeka kad će mesec prestati da priča te priče o drugim godišnjim dobima ovoj tihoj i divnoj jeseni.

Časopis „Dečije iskre“ 1983/1984
Beriša LUAN, VIII
„Moše Pijade“, Vrdnik

Jesen

Jesenji tmuran dan. Hladno je. Vrane grakćući preleću puste njive Banata. Zubato sunce škrto se probija i stvara zasleplјujući odblesak.

Sve je tako odbojno, a u isto vreme privlačno. Suve stablјike kukuruza lagano se povijaju i strplјivo čekaju da ih u poslednji tren umorni ratari poseku i slože u snoplјe.

Katkad zalaje pseto, zableji ovca, zanjišti konj, a onda se sve zavije u tišinu. Sve je pusto, pusto…

Prva pahulјa pada na umornu i izranjavlјenu zemlјu koja polako tone u san.

Časopis „Dečije iskre“ 1981
Danijela Đuruć, VI
Školski cenšar Plandište

Kiša

Beskrajno plavo nebo, nikada nije potpupno samo. Po njemu, uvek šetaju mali, beli oblačci i lenjo se lјulјuškaju na laganom povetarcu. Po ceo dan, mogli bi da tako udobno dremuckaju, dok ih miluju topli, sunčevi zraci. Iz te njihove uspavanosti, probude ih veliki sivi kišni oblaci, koji nošeni hladnim i lјutim vetrom, začas prekriju blistavo, plavetno nebo.

Oni se lјute na svoje male drugare, a ovi tužni počnu tiho da plaču. Nјihove male suze, pune tuge, obraduju sve što raste na zemlјi. Zbog te radosti oblačići se trgnu iz svog lenjog dremeža i sa velikim sivim oblacima, počnu radosno da trčkaraju po nebu. Nјihove male, tužne suzice, sada postaju vesele, živahne kaplice, koje žure da što pre stignu do zemlјe. Tu izvode razne vragolije: umivaju tek procvetale cvetiće, skrivaju se u žednu zemlјu i poprskaju po neko dete po nosiću. Potom, zakucaju na prozore kuće, kao da žele sve da obaveste, da stižu njihovi veliki drugari i da će uskoro biti prave kiše i velikog spremanja i uživanja.

Časopis “Oj izvore zdravo, zdravo”
Marko Matijević, III. razred
OŠ „Braća Jerković“
Železnik – Beograd

Moje selo u jesenje dane

Sumorna jesen već vlada mojim selom. Dani su tmurni i hladni. Uplakani oblaci plove nebom i skrivaju mutne zrake sunca. Jak vetar se igra sa žutim lišćem. U jutarnjim časovima trava izgleda kao da plače jer je pokrivena hladnim kapima rose.

Jecen je prošla kroz šumu i zavila je u sivi veo. Vrhovi grana su goli i promrzli. Žuto lišće pada na mokru i promrzlu travu. Ulice postaju puste i raskvašene. Dani su sve hladniji i kraći. Sa svih strana se čuju zvuci traktora i testera. Vredni lјudi užurbano rade da ih hladni dani ne bi zatekli nespremne. Ima mnogo toga što čini moje selo lepim ali ima i puno nedostataka.

Ja volim svoje selo jer u njemu provodim najlepše dana svog detinjstva.

Časopis “Oj izvore zdravo, zdravo”
Nenad Bajčić III. razred
O.Š. „Borđe Jovanović“
Selevac

Ovi sastavi o jeseni mogu koristiti deci da sa sagledaju jesen iz nekog drugačijeg 30 i više godina starog ugla.