Početna Škola Prepričana lektira Pokondirena tikva (Svako vreme ima svoje Feme) – 7. razred

Pokondirena tikva (Svako vreme ima svoje Feme) – 7. razred

121
0
PODELI

Pred vama se nalazi ukratko prepričano delo Jovana Sterije Popovića, “Pokondirena tikva”. Tekst koji je pred vama može vam veoma dobro poslužiti i kao građa za pismeni sastav “Svako vreme ima svoje Feme”. Naša preporuka je da ipak pročitate delo i doživite ga na svoj način.

Pokondirena tikva

Ljudsko društvo nekada  ume da bude predmet podsmeha, izveštačenosti i nekakvih nerealnih težnji koje su, ne samo neostvarive nego i smešne i glupe. Svaka sredina ima primer dobrog čoveka, sa svim kvalitetima i vrlinama, ali isto tako ima i onih koji su primer kakvi ne treba da budemo. Osobine takvih ljudi su smešne, a retko da nailaze na razumevanje i podršku bližnjih i okoline. Jedan od takvih primera jeste Fema.

“Pokondirena tikva” nastala je s namerom da se prikažu društvene mane i nedostaci, ono što je neprirodno i veštačko, a lik Feme je glavni predstavnik takvog društvenog odraza.

Fema je nekada bila veoma skromna i prisebna žena, koja je zajedno sa pokojnim mužem stekla bogatstvo, pomažući mu u izvlačenju kože. Veliku podršku je imala od brata Mitra, kćerke Evice i drugih pomoćnika. Međutim, nakon smrti muža, u Feminoj ličnosti dolazi do velikih promena, kakve se nisu mogle ni zamisliti. Nekada pristojna i skromna majstorica, stvara zamisao da je vreme da se odrekne svog jednostavnog života. Njena zamisao neće ostati samo maštarija, već će se svim srcem truditi da iskoreni sve navike i manire, da se odrekne svakog posla koji je do tada radila i da postane otmena dama. Fema u stvari želi da zaboravi ko je ona i kakvim je životom živela. Shvata da je mnogo lepše biti ‘nobles’, da će je tako više ceniti i diviti joj se, iako ona u suštini to nije, niti može postati takva preko noći.

U njenoj glavi neprestano raste misao o značaju ugleda, otmenosti, manira, visokog društva. U jednoj takvoj zamisli, ona postaje nešto što nije. Postaje samoprozvana dama, sa izmišljenim manirima, veštačkom otmenošću i krajnje smešnim ponašanjem. Ne samo da se trudi da promeni svoj život, već nastoji da promeni i svoju porodicu. Tako kćerku Evicu neprestano kritikuje jer stalno radi, jer su joj ruke uvek uprljane i zato što Evica ne prihvata novi način života. Femu to ne samo da nervira već je i vređa, jer ona smatra da i njena porodica takođe mora biti otmena. Tako će svojoj kćerki ime zameniti sa Evichen jer to svuči lepše i uglednije, a na sličan način i drugim bliskim ljudima ukazuje da je neophodno da se promene.

Ona je ubeđena da mora da misli drugačije, da se oblači drugačije, jednostavno, da treba sve što je nekada bila da zaboravi. Takvim stavovima pokazuje koliko je nestabilna ličnost i koliko su njene težnje za novinama glupe i smešne. Zarad toga da bude drugačija, iako je primitivna i prosta žena, menja odnos sa porodicom, pa se pravi da ne poznaje brata Mitra, govoreći da je on njen kočijaš. Takođe i sa dugim likovima ulazi u sukobe, jer ne prihvata njihov jednostavan i skroman način života. Teško joj je da prihvati da je ona takođe pripadala toj sredini i takvom životu, i da još uvek pripada.

Fema, ma koliko težila nekoj otmenosti i koliko god učila strane reči i izraze, krajnje je smešna i nerazumna. Ona gubi meru, pa njena površnost još više dolazi do izražaja. Sve to prate brojne komične situacije i Femini postupci, koji dovode do neuravnoteženosti njene ličnosti. Ne samo da više nije pristojna i skromna udovica, nego postaje i loša majka i sestra. Femi je njeno okruženje užasno, neshvatljivo, prosto i nedostojanstveno. One koje je do juče cenila i volela, sada ponižava i ne prihvata i potpuno je nesvesna svojih greški. Na kraju komedije, brat Mitar nekako pokušava da Femu vrati na normalnu liniju života, ali svakako njeni postupci ostaju komični.

Femina ličnost je primer zabludelih osoba, čije su težnje potpuno neshvatljive i čiji se postupci ne mogu lako opravdati. Ona je primer kakve sve mane može nositi ljudsko drštvo.

Jovan Sterija Popović nema za cilj da ismeje samo individualne nedostatke, već je su Femine mane zapravo mane kolektiva, a to znači da svaka sredina i svako vreme ima po jednu Femu, i da su to ličnosti i današnjice, dosta kasnije otkako je Sterija stvorio lik pokondirene Feme.

 

OSTAVITE ODGOVOR