Početna U svetu knjiga Dečije priče Priča pred spavanje – Nebojša Popović

Priča pred spavanje – Nebojša Popović

555
0
PODELI
Crvenkapa - priča pred spavanje

Crvenkapa je jedna od najpopularnijih bajki na svetu i nema deteta koje ne zna ovu bajku i to u nekoliko verzija. U orginalnoj verziji koja je kako se smatra nastala negde u 14. veku koju je zapisao Šarl Pero. “Crvenkapica” nije imala toliko sreće, jer na kraju nije bilo ni drvoseče ni lovaca ni zeke koji je to sve gledao. U orginalnoj verziji Crvenkapa strada, a priča je služila za nauk deci da nikako ne prihvataju savete nepoznatih.

U ovoj priči koju je napisao Nebojša Popović, devojčica po imenu Sanjica, rešila je da malo izmeni priču, a baku i Crvenkapu poštedi grdnih muka.

Priča pred spavanje

– Baba, pričaj mi priču.
Baba je zaneta štrikanjem. Dok ne “istera red”, baba je neće ni pogledati. Posle se čudi kad je vidi budnu:
– Zar još ne spavaš?
– Pričaj – molećivim glasom moli unuka.
– Šta da pričam?
Sanjica premišlja, dugo premišlja:
– O crvenkapi!
– Pričala sam ti.
A ti pričaj još jedanput. Započni samo…

“Bila jednom jedna devojčica koju su svi voleli. Najviše ju je volela njena baka. Kad bi mogla ona bi joj sve dala. Ona je darovala devojčici jednu crevenu kapu, pa su je svi prozvali Crvenkapa. Ali baka se razboli i majka pošalje po Crvenkapi u korpici kolača i bocu vina. Majka pouči Crvenkapu da ide brzo, da se nigde ne zadržava na putu, koji je vodio kroz šumu. U šumi crvenkapa sretne vuka. Vuk sve dozna od nje kuda ide. On joj posavetuje da se zadrži u šumi, da ne žuri tako. Crvenkapa poče brati cveće.
Za to vreme vuk se uputio bakinoj kućici. On je već skovao plan kako da pojede baku i Crvenkapu…”

– Ne – viknu Sanjica. – Ja neću da vuk pojede baku i Crvenkapu.
Baba je začuđeno pogleda:
– Tako priča kaže.
– Slušaj kako se desilo dalje – reče Sanjica i poče ona da priča:

„Kad su se sastali u šumi vuk i Crvenkapa, čim je vuk upitao Crvenkapu gde stanuje baka, ona se odmah dosetila šta smera ta gadna životinja i reče vuku da će ga sama odvesti baki. Oni su išli kroz šumu i sve su išli, dok najzad ne stigoše do jedne provalije.
Crvenkapa reče vuku:
– Eno kućice moje bake.
– Gde je? – upita vuk.
– Tamo, tamo, vidi se krov…
– Ne vidim, ne vidim – reče vuk.
– A ti samo gledaj dugo, gledaj pa ćeš videti.
Rekavši to Crvenkapa gurne vuka i on se stropošta u provaliju.“
– Gotova je priča – prošaputa Sanjica.
– Lepa priča, veoma lepa – pohvali baba unuku.
– Ne dam ja ni Crvenkapu, ni baku – reče Sanjica i, spustivši glavu na jastuk, zaspi.

Nebojša Popović

 

OSTAVITE ODGOVOR