Priča za Gordanin san
Spavaj, Gordana. U tvoj mali san doći će jedan Čaralsten. Čaralsteni skaču noću bosi na jednoj nozi. Ovaj mali Čaralsten izgubio je čarapu kad je preskakao tvoj prozor.
On će moliti da mu vratiš čarapu, a ti ćeš mu je vratiti, ali to neće biti njegova čarapa već tvoja. A ti ćeš obuti njegovu čarapu i onda ćeš početi da skačeš na jednoj nozi, kao pravi Čaralsten.
Skakaćeš, skakaćeš cele noći i tako ćeš stići u čaralstensku zemlju, gde žive samo Čaralsteni. I ti ćeš onda postati njihova sestra. I moraćeš svakoga dana da im krpiš čarape, jer oni stalno skaču bosi na jednoj nozi i užasno cepaju svoje čarape.
I ti ćeš okrpiti sto hiljada čaralstenskih čarapa i ruke će te zaboleti. Molićeš ih da te puste kući, ali oni neće hteti.
A ti ih onda prevari.
Kad ti donesu svoje pocepane čarape, ti viči:
– Sve sestre imaju zlatne igle, samo ja nemam!
Ako ti donesu zlatnu iglu, ti viči:
– Sve sestre imaju srebrn konac, samo ja nemam!
Ako oni donesu i srebrni konac, ti viči:
– Sve sestre imaju naprstak da ih igla ne bode, samo ja nemam.
Oni neće naći tvoj naprstak. I povešće te kući da ga sama pronađeš.
A ti, kad uđeš u svoju sobu, brzo skini čaralstensku čarapu i obuj svoju. I više nećeš biti čaralstenska sestra.
Oni će te moliti da se vratiš, ali kad dođe jutro – svi će pobeći. Posle će dolaziti svake noći i donositi na prozor svoje pocepane čarape. Ti ih nekad okrpi, ali nemoj stalno. Ako su Čaralsteni, ne moraju toliko da skaču. Neka budu dobri…
Molba zvezdama za Gordanin san
Lakše, lakše, tim srebrom reskim,
tim šljokicama nebeskim,
tom zvečkom,
tom uspavankom,
tom dobrom prostirkom pred njenim očima…
