Detinjstvo je jedinstven i važan period u životu svakog pojedinca. Obaveza vaspitača jeste da mu osigura svaku moguću pomoć, da bude primer svih vrlina i da mu ih prenese. U dečjem vrtiću i u porodici, dete nauči sve ono što mu je potrebno u daljem životu.
Medjutim, rad sa decom jedan je od najtežih ali u isto vreme i jedan od najlepših i najdinamičnijih poslova, podrazumeva neverovatno mnogo energije i strpljenja.
Da je to tako pokazuje nam jedna priča, koja je kako kažu nastala u jednom dečjem vrtiću:
Bilo je prelepo, mada vrlo hladno zimsko popodne. U jednom vrtiću dete je stajalo pored svog ormarića čekajući vaspitačicu da mu pomogne, da obuje čizme. Posle nekoliko minuta ga je primetila i prišla mu. Nekoliko minuta se mučila, on je gurao a ona vukla, i uz velike napore uspela da mu navuče obe čizme na noge. Kad su čizme bile navučene na jedvite jade, žena je bila sva u znoju.
Skoro se onesvestila, kad mali reče: – „Učiteljice, čizme su na pogrešnim nogama“
I stvarno, je tako bilo. Nije bilo lako čak ni skinuti čizme, a kamoli ih ponovno navući. I, na kraju su čizme bile svaka na pravoj nozi. „Baš su me namučile ove tvoje čizme“ – nasmeja se učiteljica i pomazi dečaka po glavi.
Mali tada reče: – „To nisu moje čizme“.
Učiteljica ga pogleda sad već skoro izbezumljeno :- „Zašto to nisi pre rekao?“.
I uz veliki napor ponovno mu izu čizme. Ali tada mali ponovo nastavi: – „Čizme su od mog brata. Njemu su sada male, pa ih je mama meni dala.“
Žena nije znala da li da plače ili se smeje… Nakon ponovnog navlačenja, čizme su ponovno bile na nogama. Ona tada upita: – „A gde su ti rukavice?“
Dečak odgovori: – „Pa, u čizmama su…
Ko bi na sve ovo ostao hladnokrvan?
Pesma o vrtiću – Pogodite ko je?
Ujutru nas prima,
„Dođi – zlato moje“,
preko dana čuva
pogodite – ko je?
Ona mnogo voli,
svu nas decu malu,
sa njom lepo učimo,
kroz igru i šalu.
Pogađajte sada,
više teško nije,
koja li se osoba,
u pesmici krije.
Vaspitačica je,
prijatnoga lica,
sada je već znate,
naša draga – Mica.
Miljko Šljivić (Jutarna žurba)
