Početna Porodica Deca za decu Prisećanje mog detinjstva na selu – Sanja Jelenić

Prisećanje mog detinjstva na selu – Sanja Jelenić

228
0
PODELI

Sanja Jelenić učenica Prva godina srednje Tehnička škola Valјevo dobiila je Pohvalu za rad pod nazivom “Prisećanje mog detinjstva na selu” na našem literarnom konkursu „Probudimo uspavane reči“. Ovaj rad je pohvaljen u kategoriji srednjoškolaca. Čestitke Sanji!

Prisećanje mog detinjstva na selu

Pokušaću da Vam kroz ovaj tekst dočaram svoje detinjstvo, od pre samo pola veka,  u jednom malom i lepom selu, zvanom Nepričava, koje, s današnje tačke gledišta izgleda veoma naporno i teško, a zapravo nam je bilo zaista lepo.

Zašušta slamarica i to nam beše znak da je otac ustao iz daščara. Još nije ni svanulo, a majka već uz petrolejku zamesiva proju u naćivama i čokicama loži šporet. Skočio sam da ocu dodam kondure i slučajno s čiviluka oborio njegov svečani koporan koji tada upade u merac sa kukuruzom. I dan danas pamtim bol koji je usledio kad me majka ošinula vrućim mašicama zbog toga. Ni očev prek pogled nisam zaboravio. Požurio sam da uzmem kuto i iznesem leđen pred oca. Kutom sam zaitio vode iz vidrice i polio ga da se umije. Majka nam je dodala prteni peškir da se obrišemo.

Znalo se da je moj naredni posao da sakupim drva za potpalu, dok je otac sređivao stoku u štali. Kad sam se vratio u kuću, majka me nagradila sečkom šećera jer joj bi žao što me udarila. Onako gladan hteo sam da odlomim parče vruće proje, a majka me udari po ruci, namače testaru preko loparice, i reče mi da se to ne dira pre doručka. Tada sam izašao napolјe da pomognem ocu. Video sam da kravama daje denjak šarovine vezan vrbovim prutom jer ih danas nećemo voditi u njivu. U drvenom svinjcu napunio je tekne splačinama. Ovce je pustio iz tora na pašu, a ja sam za to vreme našim drvenim grabulјama skupio slamu oko kotara da bismo je prostrli pod krave. Tada sam čuo kokoške da kakoću. Ulaskom u kočak poplašio sam i one na sedalu, pa su se vrlo brzo sve okupile oko mene. Spretno sam jaja pokupio u kapu i izašao napolјe. Taman sam bio pred kućom, guska me uštinula i razbio sam svih pet jaja. Istog trenutka otac siđe s praga i počupa me za kosu. Ta jaja su nam trebala za doručak.

Pošto sam razbio jaja, morali smo da jedemo pekmeza i masti sa projom. ,,Baš volim što nas juče posluži vreme te sadenusmo brklјe u njivi“, reče otac. A majka se nadoveže: ,,Taman ćemo danas do Kolubare, nestalo je brašna i treba slamarice oprati“. ,,Taman da se deca i krave okupaju“, dodade otac. Mene majka posla po testiju za vodu, a otac viknu: ,,Razbiće testiju džabe, nek ponese čobanju!“.

Otac na đermu izvuče kofu vode da napuni čobanju, a majka ode da napuni zastrug sirom da bismo imali ručak. Mene su poslali po šingar dok majka natovari slamarice i šarenice na kola, a otac je počeo da priprema krave. E tu tek ima posla. Prvo je potrebno kravama staviti ulare na glavu, da bi se štranjka mogla pričvrstiti. Štranjka nam je neophodna da bismo uopšte mogli upravlјati kravama. Nakon toga, na vrat im se stavlјa jaram, i nakon što provuku glave, palicama se sprečava vraćanje iste van jarma. I za kraj, da bismo to spojili s rudom na kolima, otac je morao da provuče zavoranj sredinom jarma do rude. Mene su grdili jer sam zaboravio da donesem praklјaču. Pre polaska otišao sam da vratim jedek u magazu. Ostao nam je u kolima od juče.

Prvo je otac vodeničaru dao satlјik rakije da bi nam samleo žito. Mi deca smo bili sa majkom kako se ne bismo kupali zajedno s kravama u plićaku. Iako smo bili podalјe od vodenice, zvuk čeketala se veoma dobro čuo. Majka beše već izvadila šarenice od ćetena na kamen, i pre nego što je počela da ih udara praklјačom, dodala nam je peraći sapun da se okupamo. Ubrzo nas je zvala da ga vratimo jer isti koristi i za pranje stvari. Uvek sam se pitao kako se galica sa šarenica ne ispere od toliko grubog pranja. Topolјak na obali nam je pravio dobru hladovinu za vreme ručka.

Otac je otišao da veže krave u vrbaku nizvodno, dok majka raširi belu krpu i postavi nam ručak. Za ručak smo imali slaninu, sir iz zastruga i domaći luk. Sve to nam je tata svojim vedemesterom iseckao i ručak je mogao da počne. Priklјučio nam se i pijani vodeničar pa je hrana vrlo brzo nestala. Voda iz drvene čobanje uvek je bila sveža, pitka i baš nam je prijala. Srećom, bila je velika, pa je ostajalo vode i za nas decu jer smo uvek pili poslednji. Otac ustade, poruči majci da privodi kraju i ode  da nakupi bundeve u kola. Mi deca smo se još malo brčkali u vodi, dok nas brkati vodeničar nije povikao da pomognemo u nošenju ambulјa brašna. Načuo sam kako vodeničar ocu kaže: “Uzeo sam ti samo dve porcije ujma, jer si mi dao rakiju i dozvolio da ručam sa vama“. Sećam se da sam uvek bio srećan kad smo tu, jer nam nema kupanja na Kolubari do sledećeg pranja. Otac je povukao krave vrengijom i krenuli smo kući. Onako izmoren od vode uvek bih zaspao u kanatama, međutim prašina pri prelasku makadamske džade bi me uvek razbudila.

Dok smo mi deca sikirom isekli bundeve, otac je spremio koto za kuvanje meće. Sipali smo vodu iz bare i započeli mešanje. Majka me pozvala da naberem jabuke za štrudlu. Popeo sam se na lotru, podvrnuo majicu i ubrao svaku koja mi se učinila zrelom. Odneo sam ih majci, a ona me poslala da pomognem ocu u popravlјanju plota koji su svinje razvalile. Dok smo mi to radili, majka je u karlici zamesila štrudlu i stavila je da se peče, zatvorili smo svu stoku i krenuli u kuću.

Napolјu se čuše dva glasa: ,,Oj domaćine, izađi da malo proćakulamo“. Otac izađe, a majka krišom proviri ispod virange i dobaci: ,,Ko li je samo toliko zaludan noćas da džaka“. Pozvao ih je u kuću, seli su za trpezu, a nas decu sklonili u ćošak da ne smetamo. Odmah sam primetio kako im se gumanjaši sijaju. Kao da su ih pred vratima mazali kožicom slanine. Došli su da zovu oca na mobu, ali mislim da su na istu zaboravili kad je zamirisala majčina štrudla. Skuvala im je divku, a oni odmah skočiše: ,,E domaćine, kakva je to divka bez domaće radže!“. Otac im je izneo satlјike, a nas upozorio da ćutimo i ne diramo štrudlu. Čuo sam kako zveči čanak u dolapu dok majka traži nož da nam je iseče. Sećam se da sam dobio samo okrajak i poslat sam na spavanje, dok je majka ostala da krpi pocepane stvari.

Sanja Jelenić
Prva godina srednje škole
Tehnička škola Valјevo
Mentor: profesor Želјko Obrenović

Spisak probuđenih reči

 

  • Ambulјa – džak
  • Biti zaludan – besposlen; nemati posla
  • Brklјa – drveni kočići oko kojih je nabacano seno radi sušenja
  • Brčkati (se) – kupati (se)
  • Vedemester – mali nož
  • Vidrica – drvena posuda nalik kofi
  • Viranga – zavesa
  • Vodeničar – čovek koji radi u vodenici
  • Vrbak – nisko rastinje drveta vrbe
  • Vrengija – kanap od konoplјe
  • Galica – sredstvo za bojenje lanenih tkanina
  • Grabulјe – drvena; metalna; plastična alatka koja služi za skuplјanje slame; sena; lišća
  • Gumanjaši – opanci; seoska obuća
  • Daščar – drveni krevet
  • Denjak – snop
  • Divka – kafa
  • Dolap – drveni ormar za posuđe
  • Đeram – bunar
  • Zavoranj – klin koji spaja jaram sa rudom na zaprežnim volovskim kolima
  • Zaititi – zahvatiti
  • Zastrug – drvena posuda za nošenje sira
  • Jaram – oruđe uz pomoć kog krave vuku zaprežna kola
  • Jedek – dug kanap od konoplјe
  • Kanate – gornji deo kola
  • Karlica – manja drvena posuda za mešenje testa
  • Kola – prevozno sredstvo sa drvenim točkovima koje su vukle krave
  • Kondure – opanci; seoska obuća
  • Koporan – svečaniji muški odevni predmet
  • Kotar – mesto za skladištenje stočne hrane
  • Koto – gvozdena posuda za spremanje hrane svinjama
  • Kočak – objekat za uzgoj kokošaka
  • Kuto – metalna posuda sa ručkom
  • Leđen – lavor
  • Loparica – drvena daska koja je služila umesto današnjeg poklopca
  • Lotra – merdevine
  • Magaza – drvena zgrada za skladištenje brašna i žitarica
  • Makadam – kameni put
  • Mašice – gvozdeno oruđe za raspalјivanje vatre u šporetu
  • Merac – drvena posuda za držanje žita
  • Meća – kuvane bundeve pomešane s mekinjama ili jarmom
  • Moba – organizovan uzajamni posao
  • Naćive – velika drvena posuda za mešenje testa
  • Ošinuti – udariti
  • Palica – metalna šipka
  • Pekmez – džem
  • Peraći sapun – sapun napravlјen od sode i svinjske masti
  • Petrolejka – lampa koja radi uz pomoć gasa
  • Plot – ograda pletena od pruća
  • Porcija – metalna posuda za odmeravanje
  • Prag – stepenice
  • Praklјača – drveno oruđe za pranje stvari od lana i kudelјe, pravlјeno od tvrdog drveta
  • Proja – hleb od belog kukuruznog brašna
  • Proćakulati – popričati
  • Prteni peškir – laneni peškir izatkan na razboju
  • Radža – rakija
  • Sadenuti – skupiti
  • Satlјik – mala staklena posuda za ispijanje rakije
  • Sedalo – drvo na kom spavaju kokoške
  • Sečka šećera – kocka šećera
  • Sikira – drvena alatka za sečenje drveta
  • Slama – ostaci na njivi nakon vršaja pšenice
  • Slamarica – dušek od lana i konoplјe, izatkan na razboju i napunjen slamom
  • Splačine – pomešani ostaci hrane
  • Stoka – domaće životinje
  • Tekne – drveno korito
  • Testara – lanena krpa kojom se isklјučivo pokrivao hleb
  • Testija – posuda za nošenje vode od pečene gline
  • Topolјak – nisko rastinje drveta topole
  • Tor – obor; mesto za uzgoj ovaca
  • Trpeza – nizak okrugao sto
  • Ćeten – lan
  • Ujam – naplata usluge mlevenja žitarica
  • Ulari – kaiševi od kože koji se stavlјaju kravi oko glave
  • Čanak – metalna posuda za kuvana jela
  • Čeketalo – drvo koje reguliše trenutnu količinu žita koje se melјe
  • Čobanja – drvena posuda za nošenje vode
  • Čokica – ostatak kukuruznog klipa
  • Džabe – bezvezno; beznačajno
  • Džada – drum
  • Džakati – razgovarati
  • Šarenica – postelјina za spavanje od lana, ofarbana galicom
  • Šarovina – kukuruzno stablo
  • Šingar – tanak štap sa vezanom kožicom na jednom kraju, služi za vođenje stoke; bič
  • Štala – objekat za uzgoj domaćih životinja
  • Štranjka – kanap od konoplјe
 

OSTAVITE ODGOVOR