Kada nas proleće izneveri i iznenadi niskim temperaturama i jesenjom kišom, poezija je uvek tu da nas podseti da prolećnu radost možemo naći i na drugom mestu, u stihovima koji svojom lepotom i duhovitošću razveseljavaju dušu mladih, ali i onih malo starijih. Baš takve stihove učenici Osnovne škole „Stojan Novaković“ i drugi posetioci i mlađeg i starijeg uzrasta slušali su, recitovali, ali i pevali tokom poetskog časa sa „pesnicima iz čitanke“.
Na samom početku jubilarnih, 50. „Drainčevih dana“, u pesnički voz ukrcali su se najznačajniji pesnici za decu – Ljubivoje Ršumović, Mošo Odalović, Vlasta Cenić i Tode Nikoletić i krenuli u posetu topličkim osnovcima. Sedmog maja ovaj pesnički voz posetio je opštinu Blace. Puna dva sata svečana sala Osnovne škole „Stojan Novaković“ orila se najpoznatijim pesmama naših velikana dečje književnosti – Ršumovim „Ako želiš mišice“, „Išli smo u Afriku“, „Deca su ukras sveta“ Mošinom „Mama je glagol od glagola raditi“, a decu i starije posetioce naročito su nasmejale pesme na dijalektu Vlaste Cenića i komične dosetke i anegdote Todeta Nikoletića. Zahvaljujući ovom susretu, učenici su upoznali ličnosti pesnika iz svojih čitanki i time upotpunili svoj doživljaj poetskih velikana: iza velikog talenta krije se i veliki rad, ali i prirodna nadarenost duhovitošću, smislom za uočavanje detalja, Argusovim okom.
Tode Nikoletić je zanimljivim kvizom – pesničkim brzalicama „razdrmao“ mlađu publiku i sve posetioce nasmejao do suza. Kada se poetski čas završio, učenici su nastavili razgovor sa pesnicima postavljajući razna pitanja u vezi sa nastankom pojedinih pesama.
Na kraju nećemo reći da je ovo samo još jedan u nizu kulturnih događaja koje organizuje Narodna biblioteka „Raka Drainac“ u saradnji sa Narodnom bibliotekom „Rade Drainac“ iz Prokuplja i drugim topličkim ustanovama kulture. Ovo je jedno veličanstveno druženje, na visini svog zadatka – povoda (poluvekovnog jubileja „Drainčevih dana“) i učesnika, velikana naše književnosti za decu.
Izdvajamo nekoliko pesama u kojima su mališani iz Toplice naročito uživali.
Ako želiš mišice – Ljubivoje Ršumović
Ako želiš mišiće k’o gvožđe
jedi belo ili crno grožđe.
Ako želiš snagu zbilja mušku
onda ne smeš zaobići krušku.
Ako želiš na sve biti imun
jedi, cedi, sredi žuti limun.
Ako želiš ruke kao kandže
prosto gutaj sveže pomorandže.
Ako želiš veštine sa strane
okomi se na krive banane.
Ako želiš da izgledaš bešnje
svakodnevno upražnjavaj trešnje.
Ako želiš biti bistre glave
beri one jagode iz trave.
I uopšte ko god nešto hoće
mora jesti i voleti voće.
Mama je glagol od glagola raditi – Mošo Odalović
Roditi, podojiti, poviti, pokriti,
prići, obići, opet podojiti;
stalno je tu, nećeš se prehladiti –
mama je glagol od glagola raditi.
Doručak, ručak, užina, večera,
dvadeset slatkih i pet bez šećera;
minut nadoknaditi, nesanicu zaraditi –
mama je glagol od glagola raditi.
Posoli, dosoli, zamesi, podmesi,
dobar dan, izvoli, pobogu, gde si?
Koprivu vaditi, ružu saditi –
mama je glagol od glagola raditi.
Pometi, poleti, opleti rukavicu,
okrpi sinu desnu nogavicu,
tabletu popiti, oblogu hladiti –
mama je glagol od glagola raditi.
A tata ništa neće pa neće,
da bar ponekad kupi cveće;
stalno recituj, treba mu dosaditi –
mama je glagol od glagola raditi.
Kad baba kozu muze – Tode Nikoletić
Kad moja baba kozu muze
to je da ti poteku suze.
U štali krene meka i dreka
zbog kablice kozijeg mleka.
Čim baba čučne uz situ kozu
koza zauzme poznatu pozu.
Raširi noge, isturi vime
i odbleji babi pomuzi me.
A baba stiska steže i cedi
da bude mleka i njoj i dedi.
Od muke kolutaju oči kozi
kao da baba formulu vozi.
Povuci potegni, potegni povuci,
pritiska baba vime u ruci.
Kao da krekeće hilјadu žaba,
ne da se koza, ne da se baba!
Bitka se bije uz strašnu grozu
dok baba prazni sirotu kozu.
Tek kad je u kofi dovolјna doza,
odahne baba, odahne koza.
I kad se bitka kraju privede,
ima da se bogato jede.
A da’l je kome krivo il’ pravo?
Važno da je kozje mleko zdravo!
Bajka – Vlasta Cenić
Kad god se svađav
tatko i majka,
umúra slunce,
umúra bajka.
Tuga na kuću
ko kamen legne.
I lástavica
s mali pobégne.
Deté u ćošak
molútvu šapka:
„Volim i majku,
volim i tatka…“
Taj noć ne spije,
u san se trza:
Nosi ga reka
mutna i brza!
I tek mu lakne
kad vidú bajku:
na isti jastuk
tatka sas majku!