Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu Prve ljubičice za učenike osnovnih škola. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u teme u kojima se opisuje proleće.
Prve ljubičice
Divno prolećno jutro. Hladni zimski dani su odavno iza nas. Skinuki smo jakne, spakovali rukavice i šalove i konačno možemo da se radujemo najlepšem godišnjem dobu. Nepotrebno je reći zašto je proleće najvedrije i najraznobojnije godišnje doba. Zašto je ono posebno i zašto je svoj deci omiljeno. Zašto se baš svi raduju prolećnim danima i jedva čekaju da osvane prvo toplo jutro.
Šetam livadom koja odiše posebnim mirisom. Ne znam koji mi miris više privlači pažnju, ali znam da takvi mirisi dolaze sa prvim prolećnim danima. Sunce se osmehnulo sa čistog plavog neba. Dugo mi je nedostajala ta boja i najzad je zamenila guste i sive oblake, a topli zraci snežne pahulje. Šetnja me vodi sve lepšim stazama i različitim mislima. Dok koračam mekanom zelenom travom koja je krenula da buja i raste, mislim na lepotu koja me okružuje. Takođe razmišljam o posebnostima prirode i o tome koliko priroda može biti različita u toku godine. Kako se sve promeni i kako sve ide u krug.
Svako je proleće isto, ali ono iznova donosi čudnu sreću i posebna osećanja. Dok koračam, visoko uzdignute žute i bele glave prate moj hod. To su maslačak i bele rade koje su prekrile čitavu livadu. Smeju se suncu i uživaju u njegovom sjaju i toploti. Negde u daljini mirišu jorgovani, a svoj miris je raširilo i ostalo cveće. Međutim, moju pažnju privlače malene i nežne ljubičaste tačkice, koje jedva da vire iz trave.
Kad se malo približim i bolje pogledam, shvatam zašto sam pomislila da su tačkice. Njihove nežne i male glavice, takođe su se okrenule suncu u želji da se okupaju u toplom sjaju. Međutim, one tako nisko, dole u travi uspravno stoje i šalju iz nje prelepe nijanse ljubičaste i plave boje. Lagano sam se približila malim vesnicima proleća i sela kraj njih. Te tačkice koje su mi mamile pogled, u stvari su najlepši ukrasi proleća. Naizgled tačkice, ali možda najlepše i najnežnije, prve prolećne ljubičice, širile su svoju vedrinu i radost najlepših dana.
Ljubičice su uvek bile moja prva pomisao na proleće. Nema manjeg, a lepšeg cveta. Pritom, mnogo je cveća koje imaju prelepe mirise, ali miris ljubičica, je jedan od najlepših. One su pravi ukrasi ovog radosnog godišnjeg doba. Sve može rascvetati i raspevati se, ali ljubičice donose najlepše boje, mirise i pesme. To su pesme sreće, boje sjaja i mirisi nežnosti. Ti mali ljubičasti ukrasi sada su privukli moju pažnju. Moj pogled se ne može odvojiti od njih. Nikada do sada nisam toliko posmatrala ovaj cvet. Nikada nisam toliko uživala u njihovoj vedrini. Oni doprinose sreći ovog doba. Gledam njihove latice koje se presijavaju na suncu. Smenjuju se nijanse tamno i svetlo ljuničaste boje, sa sedefastim sjajem. Pored takvih, livadu su ukrasile i ljubičice plave i bele boje, koje su podjenako lepe i mirišljave. I one se na suncu presijavaju i doprinose radosti proleća.
Prve ljubičice zasijale su najlepšim bojama. Njihov miris širi se livadom i meša se sa mirisima drugog cveća. Ova lepota i sreća neće dugo trajati. Kako budu odlazili prolećni dani, tako će i one utonuti u san, sve dok novih prolećnih dana i nove sreće. Zato treba uživati u lepoti prirode. Treba svakodnevno posmatrati prolećnu slikovnicu, jer je tu iskrena sreća. Sve dok su naše oči usmerene ka ovim poklonima koje dobijamo od proleća, onda znamo da gledamo u vedrinu i nešto sasvim dragoceno. Zato moj osmeh mogu izmamiti prve ljubičice. Ne prestajem da uživam u pogledu i mirisu. Ta iskrena sreća koju osećam tu je zbog plavetnila na nebu, zelenila u prirodi i ljubičastom sjaju u travi. Sve ostale boje i mirisi, tu su da upotpune moju sreću. Žubor reke prati ove vesele vesnike, koji krase njenu obalu. Sve izgleda savršeno. Ne postoji nijedna lepša slika koja može zameniti ovu.
Polako ustajem i krećem, dok za sobom ostavljam čitavu družinu ljubičica i drugog cveća. Mirisi se smenjuju, slike se ređaju, dok se svuda oko mene širi sreća. Proleće je napokon stiglo.
