Ko ne popravlja dečaka koji greši, mrzi ga. – Latinska poslovica
Ukoliko detetu povlađujemo i iz neizmerne ljubavi mu dozvoljavamo baš sve u životu, činimo mu medveđu uslugu. Takva deca obično postaju bahata i razmažena i uopšteno nespremna za život koji ih očekuje. Život ne čini ustupke i ne ispunjava želje. Kada deca to shvate sledi bolno prizemljenje.
Vaspitanje mora da teče u jedinstvu reči i dela. Od suštinske važnosti za našu decu je da se pravila koja postavimo, ne menjaju i ne krše. Deca nam često „opipavaju puls“, pokušavajući iznova i iznova da pomere granice, koje smo jednom postavili. Razlog za ovakvo ponašanje dece nije u tome što žele da vi najzad popustite, već se samo uveravaju da li su one još ovek tu. Jednom kada shvate da ne popuštate i da su granice nepromenljiva stvar, prestaće da to čine.
Kada postavite granice držite se toga i nedvosmisleno pokažite da ne znači ne. Na taj način deca će naučiti da u životu postaje izvesna ograničenja, saznaće gde su tačno postavljenje nevidljive granice njihovog sveta.
Vrlo je važno da u jednom trenutku istinski prihvate ne kao odgovor.
Nikada ne govotite ne, ako to stvarno ne mislite. Uglavnom roditelji nisu baš dosledni kada su zabrane u pitanju.U većini slučajeva kažu ne a onda im bude žao, i popuste.
Postoje dva pravila koja morate uvek ispoštovati:
- Uvek budite dosledni i držite se onoga što ste rekli, morate naći načina da se izborite sa sopstvenim osećajem krivice;
- Nemojte uopšte da koristite ne.
Na vama je da prvo razmotrite sve opcije, pre nego izgovorite ne. Ako trenutno nemate dovoljno vremena da dobro promislite, mudro je reći detetu: „Moram o tome još da razmislim“ ili „Odgovoriću ti kasnije“ ili „Videćemo…“. Videćemo je u praksi nešto najbiliže reči „ne“ s tim što se ovim ipak ne zatvara priča u potpunosti.
Ako niste rekli ne, onda deca ne mogu da vas pritiskaju da popustite i daje vam vremena da dobro razmislite.
Roditelji koji imaju svoje ja i drže se svoje reči, zaista imaju decu koja ih ne pritiskaju bezgranično.
Ako vam se dešava da s vremena na vreme popustite, vaša deca će to shvatiti kao znak da vas vredi pritiskati. Tada ste ponovo na početku.
„Da“ sa začkoljicom
Često se možete poslužiti lukavstvom i postavite uslove pre nego pristanete. Na primer detetu možete reći:
- Možeš se igrati napolju, ali čim završiš svoje obaveze u kući;
- Možeš da slikaš, ali pod uslovom da sama sve pripremiš i posle pospremiš za sobom;
- Ako u prodavnici ne budeš naporan i ne tražiš sve što vidiš, na kraju ćeš dobiti slatkiš (po mogućstvu nešto zdravo).
Jedini način da ovo funkcioniše, je da se kao roditelji pridržavate ovih pravila i ostvarite obećanje. Naročito ako se dete ne pridržava dogovora.
„Da“ je takođe važna reč
Ne možete, a verujte da i ne želite odgajati dete u duhu zabrana i kazni. Ako roditelji previše puta govore ne, efekat se lagano gubi, dete sve manje pridaje značaj ovim rečima, dok one na kraju za njega ne izgube svaki smisao i značenje. I to je dobro, jer da je suprotno dete bi se na kraju „ugušilo“ u ovim beskonačnim i besmislenim zabranama.
Sa druge strane, važno je i sa koliko da se obraćate detetu. Kada se detetu obraćate sa da ne činite to na taj način da bi ste nešto dopustili već da biste ih podržali.
Koristite da koja poručuju „Da, dobar si u tome“, „Da, to je prelepo“, „Da , razumem te“, „Da, sve je u redu“ i slično.
