Magarac Maga je poželeo da pronađe sreću. Mislio je da mu prijatelјi mogu pomoći, pa se obratio jagnjetu. – Zdravo, imaš li ti sreću? Upita magarac.
– Sreću?
Zabrinuto odgovori jagnje i poče da traži sreću u ormaru, ispod kreveta, u frižideru i sleže ramenima.
– Pa, ne znam, šta je to sreća, da li je to nešto nevidlјivo?
– Magarac, razočaran, krenu kući, ali ga jagnje zaustavi i reče:
– Slušaj, možda je ovo sreća. I dade mu vuneni šal.
– Ne, ja mislim da to nije sreća. Reče magarac.
– Idi onda kod koze. Možda ona zna šta je sreća.
Magarac ode kod koze i upita je.
– Kozo, reci mi, molim te, imaš li ti sreću?
– Sreću? Koza se zamisli, pa odgovori.
– Možda postoji, ali ne znam gde je ona. Ja imam mleko, ono je tako ukusno i zdravo.
– Pa, to nije sreća. Odgovori magarac i ode dalјe da traži sreću. Stiže do močvare i ugleda žabu koja je sedela na listu lokvanja.
– Hej, žabo, tražim sreću! Da li je ti imaš? Reče magarac.
– Kre-kre-kre! Reče žaba i skoči, bez odgovora u vodu. Magarac krenu dalјe u potragu za srećom i nađe se u gustoj šumi.
– Mago, Mago! Neko ga je dozivao. Magarac se sakri iza drveta i poče da osluškuje. Žbunje se pomeralo i odjednom na stazi se pojaviše koza i jagnje.
– Pa, da li si našao sreću? Upitaše ga.
Magarac tužno uzdahnu i odmahnu glavom. Sa grane se oglasi gavran.
– U borovoj šumi ispod plavog neba gde potok žubori, gde meda u jazbini spava, sreća je tu prava!
Magarac, koza i jagnje požuriše da stignu do sreće i kada su se bez daha, zaustavili u borovoj šumi, videvši da je tu nema, shvatiše da ih je stari gavran prevario.
Najednom se u šumi pojavila devojčica. U rukama je imala plavu kanticu i tresla se od hladnoće.
– Ne boj se. Reče koza.
– Nećemo te povrediti. Reče jagnje. A magarac upita.
– Imaš li ti sreću? Devojčica odgovori .
– Ja sam gladna, a i hladno mi je. Hoću kući !
– Pomoći ću ti. Reče koza i uze kanticu te je napuni mlekom.
– Popi mleko. Reče koza devojčici. Uzela je mleko i popila ga do dna.
– Sada ćeš se i zagrejati. Reče jagnje i stavi preko ramena devojčice vuneni šal. Tada je ona prestala da drhti od hladnoće.
– Sada ćemo te odvesti kući, reče magarac. Devojčica sede na magarca i svi krenuše zajedno. Put do kuće je uvek kraći i zabavniji u društvu.
– Evo je moja kuća !
Devojčica skoči sa magarca i zaplјeska rukama od sreće. Polјubi svoje nove prijatelјe u znak zahvalnosti.
Tada su magarac i njegovi prijatelјi shvatili šta je sreća. Pronašli su je. Sreća je pomoći drugome u nevolјi.
