Šta je pitalica?
Pitalica je kratka usmena prozna vrsta sastavljena od pitanja i odgovora. Poenta pitalice je u odgovoru, koji je mahom neočekivan i iznenađujući. Pitalice su usmerene na oštro zapažanje, smišljenost, pronicljivost i duh. Naoko su jednostavne pa se lako može upasti u zamku.
Primeri pitalica
Kad se kosi seno?
Seno se ne kosi, nego trava!
Pitali miša: U kom se selu najbolje živi?
– U onom gde nema mačaka.
Pitali đaci učitelja: Koji je zanat najmučniji na svetu?
– Poštena čoveka i književnika.
Koja sveća duže gori?
Nijedna. Svaka se skraćuje
Kakvu tajnu žene kriju?
Onu koju ne znaju.
Pitao magarac đaka: Pa šta ćeš ti biti kad neprestano učiš?
-Ne znam šta ću biti, ali znam da neću biti magarac!
Pitali učitelja: -Koji ti je najbolji đak?
– Onaj koji zna ono što zna, ali zna i šta ne zna.
Šta je zagonetka?
Zagonetka je kraći govorni oblik koji se sastoji od višeznačnog pitanja, koje ima samo jedan tačan odgovor. U zagonetki se poredi nepoznato s poznatim. Vrste zagonetka su: zagonetke pitalice, zagonetke šale, zagonetke „igre rečima“. Mnoge zagonetke zasnivaju se na igri reči i potiče iz najranijih vremena. Prvu zbirku zagonetaka objavio je Vuk Karadžić 1821. godine i sadržala je 166 zagonetaka.
Primeri zagonetki sa rešenjima
Otac majci dade jedno, majka ocu sto i jedno.
(Čovek koji seje)
Dok se otac rodi, sin po kući hodi.
(Vatra i dim)
Dva niza bisera, poharaše sav rod iz sela.
(Zubi)
Šta svako želi, a kad dostigne, mrzi?
(Starost)
Šta je priroda stvorila pred licem celog sveta?
(Nos)
Đavo sedi na panju, roni suze niz bradu: – teško meni, kukavcu, ja ceo svet nahranih, a sebe ne nahranih.
(Mlin)
Njaviše duga ima a niko mu nije pozajmio?
(Bure)
Zagonetke mogu biti i u stihu,
Ja sam mlad, tanak lep;
kad putujem imam rep.
Štogod idem dalje
mog repa sve manje;
izgubim ga putujući,
pa bez repa idem kući.
(Konac)
Nešto hoda po putiću
u zelenu kaputiću,
zube dreči, oči beči
a još čini: baka, baka.
(Žaba)
