Rad pod nazivom “Svet je i okrugao i kockast” – Kristine Milovanović učenice 7. razreda Osnovne škole OŠ „Desanka Maksimović“, Beograd, Srbija, osvojio je 1. mesto na našem konkursu pod nazivom „Svet je okrugao, a ne kockast“. Ovaj rad je osvojio nagradu u kategorijistarijih osnovaca. Čestitke Kristini!
Svet je i okrugao i kockast
Mokro lišće čarobnih boja prekrilo je drveni pod na terasi,poneki listić još lebdi.Jesen je kišovita i tmurna. Jedna stolica i pas koji se sakrio pod trem. Devojčica sa kišobranom stoji na kapiji. Nešto čeka. Možda gleda školski autobus, drugare. Možda želi da prošeta psa ili uzme poštu iz sandučeta. Nikada neću saznati jer je to samo pozadina u novom telefonu, jedna od hilјadu.
Rođendan mi je. Nema lepšeg poklona za tinejdžerku, kao što je najnoviji telefon, izuzetne rezolucije i spektra boja. Kamera je nešto posebno kao i maska. Možda poručim još nekoliko maski telefona da mogu da kombinujem sa garderobom. Čim se završi porodični ručak, posvetiću se telefonu u potpunosti. Mama je napravila tortu na tri sprata. Danima je pretraživala internet u potrazi za najbolјim receptom. Nјena omilјena televizijska emisija emituje takmičenja najbolјih svetskih poslastičara. U stanju je da pogleda nekoliko epizoda odjednom. Naravno, svećica na torti i pesma su obavezni detalјi. Telefoni preplaviše sobu. Mama komanduje tati da snima, baki da uslika tortu iz svakog ugla. Dok se konačno sladimo, jedni drugima šalјemo slike koje smo zabeležili i tako do poslednjeg parčeta torte. Zaboravili su da me izmažu po licu, gledajući snimak, mama se setila.
Muški deo porodice prati na ekranu rezultate tekućih utakmica. Za vikend bi trebalo da putujemo u selo, možda ipak nećemo. Kuma uporno pretražuje sajtove sa vremenskom prognozom koji ne izgledaju optimistično. Ja cupkam nestrplјivo dok mi tata prebacuje karticu u novi telefon. Ko zna, ko mi je sve čestitao rođendan na društvenim mrežama, a ja to još nisam videla. Moram što pre da se zahvalim, stiglo je pedeset poruka. Lete srca, polјubci, čestitke. Morala sam da utišam ton. Polako gosti odlaze, već je pao mrak. Tata instalira bratu novu igricu, mama je sela da se odmori. Čita nove vesti na telefonu i nervira se jer je internet usporen. Osamila sam se sa svojim poklonom, već je prazna baterija. Otvorila sam prozor da uđe malo vazduha, posmatram nebo posuto zvezdama. Iako je jesen, zvezde se ne predaju, obasjavaju naše dvorište. Ugledala sam svoju kucu. U tom trenutku se rastužih, danas je nisam ni pomazila. Ona je bila moj poklon za prethodni rođendan. Nјoj ne znači bezbroj naših zajedničkih slika. Ona uživa u svakom trenutku kada dobije pažnju. Veče provedeno u njenom zagrlјaju upotpunilo je ovaj isprogramirani dan.
Kristina Milovanović 7/4
OŠ „Desanka Maksimović“
Ustanička246, Beograd
Nastavnik Jasna Rikert-Stevanović
