Katarina Stojadinović učenica Aleksinačke gimnazije, za rad pod nazivom “Svet je okrugao, a ne kockast” osvojila je 2. mesto na našem istoimenom konkursu. Ovaj rad je osvojio nagradu u kategoriji srednjoškolaca. Čestitke Katarini!
Svet je okrugao, a ne kockast
Često se pitam da li je ovaj svet zaista svet u kome živimo. Sedim u sobi i razmišlјam. Nijedan odgovor mi ne pada na pamet, pa odmah uzimam svoj „pametnog džepnog lјubimca“ i guglam na internetu u nadi da ću naći nešto korisno. On me nikada nije izneverio! Uvek zna da odgovori na svako moje pitanje i svaki put prihvatim njegov odgovor, ali ovog puta nisam bila zadovolјna ponuđenim. Nije to bilo ono što sam očekivala. Tu sam se opet zapitala- da li je neko nekada razmišlјao je li ovo naš stvarni svet?
Sigurna sam da je odgovor svuda oko nas! Možda treba malo dublјe ispitati sadašnjost, a kako drugačije to uraditi nego uporediti sa prošlošću, jer ako je ovo stvaran svet, isti je i u prošlosti i u sadašnjosti. Iz istorije, a prvenstveno iz priča starijih znam da je prošlost bila mnogo drugačija od sadašnjosti, ne samo što su se tada vodili ratovi, već što tada nisu postojale mnoge stvari koje mi danas imamo. Tu se pre svega misli na telefone, tablete, kompjutere, televizore i ostale „kockaste“ uređaje. Ne mogu da shvatim kako su tada lјudi komunicirali, kako su provodili vreme…? Odlučila sam da to ispitam, pa sam jedan dan pokušala da provedem bez svih pametnih uređaja. Bilo je to prilično teško, verovatno zato što su svuda oko mene, a nisam smela da ih koristim, ali preživela sam! Skoro ceo dan sam provela šetajući i primetila mnogo toga što dotad nisam, a svakodnevno je oko nas.
Prvo sam u parku videla par majki koje hrane svoju decu uz crtaće na telefonu kako bi im lakše davale kašice. Sa njima su bila i deca od možda sedam-osam godina koja su, pored svih lјulјaški, klackalica i tobogana, igrala igrice na tabletima. Nedaleko od njih, dve devojke su pravile selfije uz pomoć selfi-štapa. Kada sam izašla iz parka, na semaforu su svi „bulјili“ u telefone. U kafiću su tri drugarice gledale u svoje mobilne, a momci su pratili utakmicu na televizoru i niko ni sa kim nije razgovarao. Na časovima nastavnici predaju lekcije preko kompjutera i pametnih tabli, a moja drugarica iz klupe nije mogla da izdrži 45 minuta da ne uđe na Instagram kako bi proverila da li joj je neko lajkovao i komentarisao novu sliku. Posle svega što sam tad videla bila sam u čudu. Sve ovo se stalno dešava i svakog dana srećem to, ali nikad nisam obratila pažnju, jer sam svaki put i ja bila sa telefonom i ništa mi nije delovalo neobično. Tek tada sam shvatila koliko su zapravo pametni uređaji svuda oko nas i koliko smo postali njihovi zavisnici. Danas pre primetimo da nam ga nema telefon nego da neko iz odelјenja nije u školi- toliko su nam postali opsesija! Zahvalјujući mom istraživanju došla sam do traženog odgovora.
Shvatila sam da današnji svet nije uopšte isti kao što je nekad bio i da to zapravo nije onaj „stvarni“ svet. Stvarni svet je okrugao, pun stvarnog druženja, igre, prijatelјa, a virtuelni svet čine „kockasti“ uređaji i zapravo je to onaj svet u kome mi živimo danas. Za to smo mi sami krivi. Ljudi sve manje razgovaraju međusobno, osamlјuju se misleći da su im njihovi „kockasti“ lјubimci dovolјni, a zapravo nije tako. Čovek je rođen kao svesno biće koje ima sposobnost govora i urođenu potrebu za pričanjem i druženjem i treba ceniti taj dar prirode, a jedini način je smanjenje korišćenja elektronskih uređaja i povećanje provođenja vremena napolјu sa prijatelјima uz uživanje u svemu što pruža „stvarni“ svet! Iznenadićemo se svim njegovim čarima! Ujedno je to i moja poruka celom svetu: izaći iz zatvorenog „kockastog“ sveta i prepustiti se svoj širini i slobodi „okruglog“!
Katarina Stojadinović, 2004.godište (1.razred srednje škole)
Aleksinačka gimazija
mentor: Nataša Stojadinović(majka)
