Za priču pod nazivom “Tavan i ja” Bakir Selimović iz Prve osnovne škole Živinice, Bosna i Hercegovina dobio je pohvalu na našem konkursu pod nazivom „Podeli dar“. Literarni konkurs „Podeli dar“ je konkurs za dečje radove na slobodnu temu i aktuelan je čitave godine. Svakog 1. u mesecu pravimo presek i biramo najbolje. Ovaj rad je dobio pohvalu u kategoriji starijih osnovaca. Čestitke Bakiru i njegovom mentoru.
Tavan i ja
Poslije toliko vremena provedenog sa sestrom i ljudima koji me ometaju, jednostavno sam poželio da budem sam. I tako se rodila ideja o tavanu iznad moje sobe.
Nikad prije nisam otišao gore. Ta mala vratašca, koja stoje tačno iznad moga stola, uvijek su me plašila. Kada treba ići na spavanje, moj pogled samo pobjegne od njih. Znalo se i desiti, dok spavam, da se vratašca otvore. A što je najgore, imali smo “ispadajuće stepenice.” To je za mene bio horor. Zamislite, u pola noći se probudite i svatite da su se vrata otvorila i stepenice ispale. Kroz misli mi proleti: ”Možda se i nisu otvorala, možda ih je neko otvarao?!” No to je druga tema.
Konačno dođe i taj dan. Vrijeme da se ta vrata zapečate. Moje je bilo da počistim sav nered na tavanu. Kad uđoh, vidjeh stare knjige. Gomilu njih! Djedove stare stvari, neninu seharu… To mjesto je odisalo starim, meni sentimentalnim, stvarima. Sinu mi ideja. Sletih niz stube i otrčah do majke. Zamolih je: ”Molim te ,mama, molim! Hoću da od tavana napravim svoju novu sobu!” Ona okrenu očima. Poslije mnogo moljenja, ona lagano reče: ”Može!” U meni se upali nekakva vatra. Plesao sam dok sam sortirao i čistio stvari. Ubacio sam pokoju sitnicu poput stola, stolice, lampe…
To više nije mjesto straha, već sreće. Danas jedva čekam da se vratašca otvore i stube iskoče. To je moje mjesto za odmor i razmišljanje.
Bakir Selimović, VII razred
Prva osnovna škola Živinice
