Tema iz srpskog – Moj je jezik od zlata jabuka

Moj je jezik od zlata jabuka

Jezik nekog naroda je poseban dar. To je nešto najdragocenije što svaki narod poseduje. Ma koliko bila siromašna zemlja u kojoj živiš, ona je ipak bogata jer ima svoj jezik kojim se ponosi. I nije važno koliko ljudi govori tim jezikom, da li je to engleski, španski, kineski kojima se služi više od polovine stanovnika naše planete, ili je to jezik koji govori tek neko pleme u Africi.

Moj jezik, srpski jezik, veoma je lep. Jednostavan je – jedno slovo jedan glas – a ipak tako složen. Koristiš se njime, nižeš reči kao bisere u ogrlici, vodeći računa kakav će kraj da bude. Nekoga ta niska reči obraduje i uteši, nekoga rastuži. Nekada se pretvori u vijugavu laž, nekada zablista kao istina. Nekad veže ljude kao najača stena na svetu, nekada ih rastavi zauvek. Imaš puno mogućnosti da menjaš bisere, a da smisao ostane isti. Dok pišeš reči ili pričaš, možeš da se igraš ubacujući reč u rečenicu, kao u prazno mesto slagalice i na kraju dobiješ savršen sklad.

Moj jezik je zlatna jabuka koju, ljušteći malo po malo, upoznajem sve bolje. I radujem se novim otkrićima. I uživam u mogućnostima koje mi pruža.

Napisala: Marija Dimitrijević, 5. Razred;
OŠ“Dr Arčibald rajs“, Beograd