Bila tri medveda: medved tata, medvedica mama i medvedić Miško. Seli oni ujutru za sto da doručkuju. Medved tata jeo je iz velike činije,velikom kašikom. Medvedica mama kusala je običnom kašikom iz običnog tanjira. Medvedić Miško jeo je iz tanjirića. Najednom medved tata zabrunda: „Mu-mu, čorba je vruća. Hajdemo napolјe da se prošetamo dok se ne ohladi“. Ustao je od stola i pošao napolјe. Za njim su išli medvedica mama i medvedić Miško.
Tada je šumom prolazila devojčica Zlatana. Ona je brala cveće pa se izgubila od svojih drugarica.
Primetila je kućicu i ušla je unutra. Videla je sto i sela najpre na mesto medveda tate. Uzela je veliku kašiku i kusala iz velike činije. Nije joj se svidelo jer je kašika bila velika. Potom je pošla na mestomedvedice mame pa je probala običnom kašikom iz običnog tanjira . Ni to joj se nije svidelo. Na kraju sela je na mesto medvedića Miška, uzela njegovu kašičicu i svu je čorbu pojela iz Miškovog tanjirića. Zatim je prešla u drugu sobu i ugledala tri kreveta: veliki krevet za medveda tatu, običan krevet za medvedicu mamu i krevetac za medvedića Miška. Zlatana je najpre legla na krevet medveda tate, ali joj se taj nije sviđao, jer je bio veliki.
Potom je legla u krevet medvedice mame, ali joj se ni tu nije sviđalo. Najzad je legla u krevetac medvedića Miška i u njemu slatko zaspala.
Kada su se medvedi vratili iz šetnje, seli su za sto da jedu. Najednom je medved tata zaurlao: „Muu-mu, ko je dirao moju čorbu?“ A medvedica mama dodala je: „I moju je čorbu neko dirao!“ Tada je medvedić Miško zaplakao: „Tata, mama, neko je pojeo moju čorbu!“ A mama mu je rekla: „Nemoj da plačeš, daću ti drugu čorbu!“ I sipala mu drugu čorbu.
Pošto su pojeli čorbu, prešli su u sobu da spavaju. Medved tata prišao je svome krevetu i zabrundao: – „Mu-mu, neke je dirao moj krevet!“ Medvedica mama zamumla nešto tiše: – „Mu-mu, i moj je krevet neko dirao!“ A medvedić Miško zaplakao je: „Tata, mama, neko spava u mom krevetiću!“ Na te reči probudi se Zlatana, uspravi se u krevetiću i na svoj užas urleda tri lјutita medveda.
Učini joj se da zaista nisu dobre volјe. Nestašna devojčica skoči iz kreveta pa jurn u niz stepenice koliko su je noge nosile. Projuri kao oluja kroz vrata i izgubi se u šumi. Trčala je tako bez predaha sve dok nije ugledala roditelјski dom. Posle toga nije nikada sama lutala šumom, nije nepozvana ulazila u tuđe kuće i nije jela hranu koja je bila namenjena drugima.
