Šumski mrav – Jovanka Jorgačević
Doneli mrava iz šume, iz onog lišća što miriše na divnu hladnu trulež. Doneli su ga sasvim slučajno, u najlon kesi, sa mrvicama od sendviča i suve pite. Zakasnio je da pobegne kad je došao da se zasladi, da okusi gradske poslastice. I tako, stirao mrav s njima, izletnicima, u potkrovlјe, na petospratnicu. A lјudi, tek kad su se raspakovali, tek onda su ga primetili. Šta da rade s mravom iz hrastove šume? Niti mogu da ga vrate, niti da ga tu ostave. Mislili su, razmišlјali, a za to vreme mrav se gotovo onesvestio od straha što ne može sam da odlučuje. Tražio je izlaze na sve strane, ali sve mu je bilo nepoznato i sve strašno.
Onda se čovek setio da ga stavi u saksiju sa ciklamom. Ciklama je šumsko cveće. Prepoznaće se. Razumeće se. Neka tu napravi mravinjak. Neka utaba šumsku stazu. Neka se snalazi. Oni će mu osta vlјati hranu na obodu saksije. Samo neka ne dovodi društvo…
Mrav je tu bio jedno vreme, ali ne dugo. Mala mu je bila saksija u uglačanom stanu. Pobegao je kroz prozor.
On sada sigurno ide u svoju hrastovu šumu. Daleko je šuma za njegove noge. Ko ga spazi, neka pazi – da ga ne zgazi! A možda će se ipak skrasiti u nekoj maloj bašti, ispod nekog starog lišća. To će mu ličiti, makar malo, na njegovu šumu…
Zahvalni mrav
Jednom je mravić Vule otkrio ogromnu odaju punu žitarica i načisto se oduševio. „Sada ću se lepo najesti, pa makar mi stomak pukao!“, radosno cijuknu. Vule je jeo i jeo sve dok nije prepunio stomačić, a onda je osetio strašnu žeđ. Osvrtao se tražeći vodu, ali nigde nije mogao da je nađe. „Ako odmah ne pronađem makar jednu kapljicu, neću preživeti!“, kukao je mravić. Kap! Kapljica vode upravo tada pade nedaleko od mrava.
On je popi i potom pogleda nagore da vidi odakle se ta kapljica stvorila. Ugledao je uplakanu devojku. „Zašto plačeš?“ – upitao ju je. Ona mu je objasnila da je džin drži zarobljenu u toj odaji. „Pustiće me samo pod uslovom da razdvojim svu pšenicu, ječam i raž sa ove ogromne hrpe žitarica! Ako ne uspem da obavim ovaj zadatak za jedan dan, poješće me!“ Vule tada pozva sve svoje prijatelje. Hiljade mrava radilo je čitave noći i napravilo tri odvojene gomile pšenice, ječma i raži. Kad je džin idućeg jutra ušao u odaju i video da je njegov zadatak ispunjen, oslobodio je devojku. A mravić Vule i devojka ostadoše prijatelji do kraja života.
Dva mrava – Ezopova basna
Srela se uveče dva mrava, susedi u maravinjaku.
– Uh, što sam umoran, – reče prvi mrav – ceo bogovetni dan vukao sam komadić šećera, ali ga ipak nisam dovukao do kuće; morao sam ga ostaviti negde na sred puta.
– Tako, sigurno misliš na mrvice šećera koje je tamo na putu prosula neka devojčica? Ali zašto, ta bilo je puno sitnih komada.
– Da, ali ja sam počeo da vučem najveći.
– Ludo jedna, – reče drugi mrav – vidiš, a ja sam nosio samo sasvim male komade: idi da vidiš koliku sam gomilicu skupio! Naravno, ti želiš sve odjednom: tako ti i treba. Bar ćeš ubuduće znati kako se to radi!
Pogledajte i pesme za decu o mravima
