Kada smo suočeni sa gubitkom značajne osobe svako od nas tuguje i žali, a ni deca nisu izuzetak. Deci i tinejdžerima je neophodna podrška kako bi se snašli i na pravi način prošli kroz proces tugovanja.
Najčešće prvo iskustvo sa smrću je gubitak kućnog ljubimca koji je poput člana porodice i detetu je potrebna podrša u tom trenutku. U momentima tuge zbog smrti drage osobe sa detetom treba iskreno razgovarati, saslušati ga i pružiti mu utehu
Tuga ili žalost je bazična emocija koja se javlja kada osoba doživi gubitak nečega ili nekoga ko je za nju dragocen i važan. Psihoanaliza objašnjava žalost kao normalan odgovor osobe na gubitak objekta. Tuga nema rok trajanja i ne može se smestiti u vremenske okvire. Ona je svojstvena svim ljudima, bez obzira na uzrast i pol.
Postoje i neka zajednička svojstva žalosti koja su uglavnom prisutna kod dece i tinejdžera. U daljem tekstu pokušaćemo da bliže upoznamo kako to izgleda proces tugovanja kod dece i mladih i na koje je načine moguće pomoći im. Pročitajte!
Šta mi odrasli možemo da činimo kada deca tuguju zbog smrti drage osobe?
Mi odrasli smo posebno osetljivi na decu i nekako instinktivno nastojimo da zaštitimo decu, pa čak i od tuge. Postavlja se pitanje da li je to dobro za dete?
Dečiji psiholozi smatraju da je sasvim prirodno i očekivano da želimo da zaštitimo decu od tuge, ali da izbegavanje teme gubitka i tuge čine decu usamljenom, nesigurnom i zbunjenom. Oni naglašavaju važnost otvorenog razgovora sa detetom ili tinejdžerom o tome šta se dogodilo i kako se oseća u vezi sa tim. Važno je da odrasli na odgovarajući način deci prezentuju ozbiljne i teške informacije koje će oni da obrade, da iskažu emocije i da se osnaže tim iskustvom.
Sposobnost deteta da razume gubitak voljene i drage osobe varira zavisno od kalendarskog uzrasta, od emocionalnog i razvojnog nivoa, ali i od stepena bliskosti sa osobom koja je preminula.
Razumevanje pojma smrti zavisi od uzrasta i stepena postignute zrelosti deteta. Ipak, postoje neke opšte smernice kako pomoći detetu i tinejdžeru da se nosi sa tugom i sa gubitkom značajne osobe.
Na temu gubitka i smrti drage osobe treba razgovarati direktno i jasno, bez deljenja previše informacija. Najpre bi valjalo pitati dete ili tinejdžera da opiše kako se oseća i kako doživljava čitavu situaciju. Na taj način detetu šaljete poruku da je važno i da ste zainteresovani za njega, a da je ovo prilika da dodatno razvijate odnos poverenja sa detetom.
Razgovor o smrti sa mlađim detetom
Za mlađu decu objašnjenja o smrti treba da budu koncizna i jasna. Potrebno je objasniti konačnost pojma smrti na način koji je poznat detetu. Razgovor treba obaviti u bezbednom i prijatnom okruženju, nežnim, strpljivim i toplim tonom.
U razgovoru sa mlađom decom treba izbegavati izraze poput “zaspao” ili “otišao”, i koristiti izraz “umro”. Smrt treba objasniti jednostavnim rečima kao što su: ”Ona je umrla, njeno telo je prestalo da radi“. Važno je koristiti konkretne termine poznate detetu. Sasvim je u redu da pred detetom ispoljite sopstvenu tugu i bol, a plakanje je prirodna reakcija na tugu koja kod deteta može da stvori osećaj još veće bliskosti sa vama.
Neophodno je pomoći detetu da razume da su snažna osećanja reakcija na tugu i žalosti, te da je sasvim u redu osećati i bes i ljutnju zbog gubitka, kao i bol i strah, ali da sve te snažne emocije traju neko vreme i da prođu. Važno je normalizovati ta osećanja kako bi ih dete što lakše ispoljilo na bezbedan način.
Ovakve razgovore je neophodno voditi više puta. Često ćete odgovarati na ista pitanja, ali je neophodno strpljenje. Deci je potreban prostor za tugovanje, kao i mesto gde će stajati njihove stvari koje ih podsećaju na voljenu osobu koju su izgubili. Upamtite, tugovanje je proces koji traje onoliko dugo koliko je detetu potrebno vremena da razume smrt i prihvati gubitak.
Zadatak odraslih je da deci budu dostupni i da im omoguće bezbedan prolaz kroz proces žalosti. Siguran i stabilan odnos poverenja i privrženosti roditeljima, detetu je oslonac i zaklon na koji uvek može da računa.
Razgovor na temu smrti sa tinejdžerom
Sa tinejdžerom se razgovor o smrti odvija na jednom intelektulno višem nivo. Tinejdžeri sasvim dobro razumeju pojam smrti i konačnosti. Oni shvataju da je smrt večna i da se dešava svim živim bićima, ali neretko preispituju značenje života, smrti i sopstvena duhovna i verska uverenja.
Nekada se dešava da neki osećaju krivicu i delimičnu odgovornost za smrt, bez obzira da li je to opravdano ili ne. Potrudite se, pre svega, da nađete vreme i mesto gde ćete otvoreno razgovarati sa svojim detetom o smrti. Pokažite ličnim primerom detetu kako da se na zdrav način nosi sa tugom i bez zadrške iskažite svoja osećanja. Budite uvek dostupni svome tinejdžeru za razgovor i poštujte njegovu potrebu za privatnošću. Pomozite mu da identifikuje prijatelje ili druge odrasle osobe sa kojima može da podeli sopstvena osećanja i misli.
Inicirajte učešće u ritualima oproštaja uključujući i sahranu. Pružite detetu neophodne informacije o važnosti i simbolici rituala. Pre svega, opišite detetu kako će izgledati sahrana, ko će tamo biti, gde će biti telo preminulog, kako se treba ponašati i sl. Detetu su potrebne informacije jer to umanjuje njegovu nesigurnost i strah od nepoznatih okolnosti.
Kakve su reakcije na doživljaj gubitka voljene osobe?
Da bi ste pomogli svome detetu tinejdžeru potrebno je da imate u vidu niz promena kroz koje prolazi tokom žalosti. Setite se da se i pored doživljenog gubitka vaš tinejdžer već suočava sa različitim emocionalnim burama i pitanjima na koja traži odgovore.
Tuga i žalost prožimaju čitav svet tinejdžera, te su moguće različite reakcije koje se uglavnom ispoljavaju kroz ponašanje. Može da dođe do povlačenja i potrebe za osamljivanjem, ili pak do želje da se promeni vršnjačka grupa. U delu školskih postignuća može da dođe do problema i slabijih rezultata.
Ponekad se tinejdžeri usled tuge osećaju kao da su zaključani i imaju teškoće u komunikaciji sa roditeljima ili bliskim prijateljima. Tolerancija na frustraciju slabi te postaju impulsivni, slabi njihova kritičnost i ulaze u rizična ponašanja.
U slućaju ekstremnih promena u ponašanju deteta (asocijalnost i povlačenje,poremećaj spavanja ,poremećaj ishrane,zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci i dr.) kod kuće ili u školi valja potražiti profesionalnu pomoć.
Onda kada proces tugovanja poprimi snagu i duboko počne da urušava kvalitet detetovog života, neophodno je potražiti podršku i usluge psihoterapeuta koji će kroz procese individualne i porodične psihoterapije ojačati savez deteta i roditelja i pomoći detetu da na bezbedan način prevaziđe gubitak i da snažnije izađe iz ovog iskustva.
Pokažite detetu kako da neguje uspomenu na voljenu osobu
Ponudite detetu praktične načine kako da neguje uspomenu na voljenu osobu koju je izgubilo. Tako može da ispolji svoju tugu i da bezbedno prođe kroz proces prihvatanja gubitka i žalosti.
Može da napravi listu pesama koje ga podsećaju na voljenu osobu koju je izgubio. Kutija sećanja na dragu osobu je dobar način negovanja uspomene. U kutiju dete može da stavi fotografije, crteže, opise nekih zajedničkih uspomena i toga šta će mu najviše nedostajati u vezi sa voljenom osobom.
Roditelj može da pomogne detetu i tako što će sa njim u njegovoj sobi napraviti posebno mesto za fotografije i uspomene na drage osobe. Dajte ideju detetu da nosi sa sobom neki komad nakita koji ga podseća na voljenu osobu za kojom tuguje. Podstaknite dete da vodi dnevnik kao način da iskaže svoje misli i osećanja jer je poznato da pisanje ima terapijski učinak.
Na kraju
Kada dete ili tinejdžer doživi smrt voljene osobe mora da shvati da nema ispravnog ili pogrešnog načina da tuguje i žali. Međutim, postoje korisni i manje korisni načini da se ispolji tuga.
Doživljaj gubitka i tuge je razvojna prilika za mladu osobu da iz krizne situacije izađe snažnija i zrelija. Na nama odraslima je da deci i tinejdžerima obezbedimo uvek dostupnu podršku, razumevanje, i da im ponudimo konstruktivne načine za ispoljavanje tuge kako bismo sprečili neželjene posledice, kao i to da produžena tuga preraste u depresiju ili neki sličan problem.
