Početna U svetu knjiga Dečije priče Uskršnje priče za decu – 1# Uskrs

Uskršnje priče za decu – 1# Uskrs

879
0
PODELI

Uskrs je najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Pred vama je jedna prelepa priča o Uskrsu za decu, prva u nizu, u kojoj su opisani uskršnji običaji. Priča je prevedena sa ruskog jezika, a napisao je Genadij Snegirjev.

Uskrs

Dvorište nam je bilo zavejano snegom. Vetar je privijao žbunje ka zemlјi. Čitavo polјe, sve do šume, bilo je belo. Hteo sam da donesem drva iz dvorišta, ali me mama nije pustila.
Kaže: – Gde ćeš, odneće te vetar, još si mali.
Eh, kad će već jednom proleće! Moći ću da puštam brodiće u potocima…

I evo, sneg se otopio, zažuborili su potoci, doletele su ptice, a na brežulјcima se pojavila zelena trava.

Čim se vrba pokrila belim paperjem, mama i ja smo nabrali grančica i na Cveti krenuli u crkvu da ih osvetimo.

Uoči uskrsa mama je skuvala jaja zajedno sa lјuskama od luka i u činiji ih iznela na sto. Jaja su bila zlatno-smeđa. Napravila je i slatki uskršnji kolač sa sirom.

U velikom postu – krompir pa krompir. Jedva čekam da probam kolač.

Ali, evo dođe i Uskrs!

Mama mi je obukla nove pantalone. Nјih mogu da nosim samo kada je praznik. Složila je obojena jaja u korpicu i dala meni da nosim.

– Gledaj pred noge, inače ćeš pasti i ispustiti korpicu – reče mi.

Kolač je uvezala u belu krpu i tako smo krenuli u crkvu. U crkvi je već bilo dosta naroda iz okolnih sela, iz našeg takođe. Zazvoniše zvona. Svi uđoše u crkvu. Zatim sa krstom i ikonama tri puta obiđosmo crkvu uz pesmu: „O Vaskrsenju Tvome, Hriste Spase, Anđeli pevaju na nebesima. Učini da i mi na zemlјi čistim srcem Tebe slavimo“. Uđosmo u crkvu i hor zapeva uskršnji kanon. Bilo je pretoplo od velikog broja sveća.

Otac Stefan je izlazio kroz carske dveri, blagosilјao narod krstom i klicao: „Hristos vaskrse!“ I svaki put je čitava crkva radosno i glasno odgovarala: „Vaistinu vaskrse!“ Pre pričešća poče is­ povest.

– Hristos nevidlјivo stoji i prima ispovest vašu – reče otac Stefan.

On sede pored nalonja na kome su bili Jevan­ đelјe i srebrni krst. Ja priđoh, a on mi stavi preko glave epitrahilј:

– Hajde, ispovedi svoje grehe. Da se nisi tukao s nekim?

Rekao sam da sam se potukao samo s Milanom.
– A zašto? – upita otac Stefan.
– Vređao je Milicu.
– A šta si još uradio?

Priznao sam da sam pojeo komadić uskršnjeg kolača, a rupicu zatrpao sirom..

– Gospod i Bog naš Isus Hristos, – reče otac Stefan i prekrsti mi glavu – neka ti oprosti, čedo Luka, sva tvoja sagrešenja. Idi i više ne greši.

Malo kasnije iz oltara kroz otvorene carske dveri izađe otac Stefan u crvenoj odeždi. Držao je u rukama Čašu za Pričešće.

Stavio sam ruke na grudi u obliku krsta i prišao da se pričestim.

– Pričešćuje se rab Božiji Luka na ostavlјenje grehova i život večni – reče otac

Otvorio sam usta i iz srebrne kašičice primio sam Sveto Pričešće.

Pod mojom bradom đakon Jovan je držao crveni ubrus da nijedna kap Svetog Pričešća ne padne na pod. Priđoh stočiću, i tamo mi dadoše da popijem malo tople vode sa vinom. Dadoše mi i komadić prosfore. I to sam pojeo. A Petrija mi dade veliku prosforu, ukusnu kao mamin beli hleb kad se ohladi. Priđe mi mama, polјubi me čestitajući mi Sveto Pričešće.

Služba se završi. Otac Stefan uze bosilјak i poče svetom vodicom da kropi i osvećuje uskršnje kolače i jaja. Zvona su zvonila. Uzeh korpicu sa osvećenim jajima i mi krenusmo u naše selo.

Na nebu je još bilo zvezda. Kad smo došli kući, još uvek su se čula crkvena zvona, a ja sam tiho ponavlјao: “Hristos vaskrse! Hristos vaskrse!”

 

OSTAVITE ODGOVOR