Šta je dobro, a šta loše? Ukoliko želite da pravilno vaspitate svoje dete morate znati odgovor na ovo pitanje. Ali čak ni to nije dovoljno – sama spoznaja razlike između dobrog i lošeg ništa ne znači. Kao roditelj morate činiti dobro a ne činiti loše ako želite da svom postomstvu usadite vrline, a iskorenite mane.
Najteži deo u vaspitanju dece je baš onaj segment gde morate promeniti sebe, svoj stav, svoje navike. Od vas sve počinje, a kako će se završiti takođe od vas zavisi.
Normalno je i ljudski grešiti, ali je problem što retko greške želimo da priznamo, naročito pred decom. A važno je da deca mogu da ocene i procene kada su pogrešila. Ako mi ne prihvatimo naše greške, ni ona nikada neće prihvatiti svoje. Važno je da znaju da su greške nešto normalno i prihvatljivo.
Kao roditelj imate sasvim dovoljno vremena da na svoju decu prenesete sve one moralne vrednosti koje smatrate važnim. Sasvim dovoljno da ih formirate na način da razlikuju dobro od lošeg. Da onog trenutka kada počnu da donose sopstvene odluke one budu ispravne i mudre.
Od nas počinje i dobro i loše
Razlika između dobrog i lošeg nije uvek jasno vidljiva ni za roditelje, a kamoli za decu. Kao roditelj morate biti do kraja sigurni u vrednosti koje zastupate. Nekada, kada vas niko nije gledao „upijajućim“ dečjim očima, mogli ste zaobići neka pravila, mogli ste preći granicu, uraditi nešto možda neprimereno. Ali kada klinci dođu na svet, morate zaboraviti na takve stvari. Morate da se postarate da uvek budete pravi primer, naročito kada ste u društvu svoje dece.
Ako dete učite nekim osnovnim pravilima, na primer: da ne krade, a potom vas ono vidi da to radite, naučićete ga dve vrlo loše stvari – da može i da krade i da laže. A bez obzira šta mu budete pričali, dete će uvek činiti isto što i vi.
„Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.“ – Duško Radović.
Većina nas zna u kojim ulogama ne želi da vidi svoje dete, da postane: ubica, lopov, narkoman, ali tako nešto deca teško mogu naučiti od nas. Međutim, mogu naučiti da budu neodgovorna, lenja, neiskrena, lažljiva, da puše i piju. Čitava jedna mreža dobrog i lošeg se prepliće u nama. Na nama je šta ćemo ispoljiti i preneti na decu. Prema tome, moramo se svakodnevno ponašati ispravno, kako bi se i naša deca ponašala isto tako.
Ima roditelja koji nisu svesni svoje loše strane, svojih loših osobina, jer su se u saživotu sa njima jednostavno ugradile u njihov karakter, jednostavno ih ne primećuju. Oni obično postaju svesni svojih mana tek kada ih, kao u nekom ogledalu, ugledaju u postupcima svoje dece. Kada im to zasmeta, ako već nije suviše kasno, shvate da se moraju menjati. Za njih tek tad počinje najteža borba. Borba sa samim sobom i svojim karakterom.
„Postoji samo jedan kutak svemira koji sigurno možete promeniti, a to ste vi sami. Menjajući sebe – menjate i druge.“ – Aldous Huxley
Kako braniti granicu između dobrog i lošeg?
Svako od nas sebi postavlja određene standarde, granice preko kojih se trudimo da ne pređemo, a to nije lako. Život nas svakodnevno suočava sa raznoraznim problemima i na trenutak nas izbaci iz ravnoteže i natera nas da pređemo preko zamišljene granice. A kad god je prekoračimo moramo biti svesni da je nismo prešli sami. Da smo preko te zamišljene linije povukli i našu decu koja pomno prate svaki naš potez, svaku reč i korak.
Ako uradite nešto loše pred detetom, makar i sitnicu, a posle sebe opravdavate svakojakim argumentima, nećete postići ništa. Deca će pomisliti da je takvo ponašanje u redu, ukoliko se baš žurite ili ste nervozni i slično, zavisno od nastale situacije.
Uglavnom je veoma teško ponašati se besprekorno pred decom, često je i pravo mučenje. Ali se tako mora. Tako mora, ako želimo lepo vaspitanu, moralnu i odgovornu decu.
Jedini način da odbranite granicu je da brojite do deset, do sto, do hiljadu ako je potrebno. Da prvo dobro razmislite pre nego što uradite nešto što može negativno uticati na vaše mališane.
Moralne vrednosti i kako ih preneti deci?
Teško je pobrojati sve moralne vrednosti koje svaki roditelj želi da prenese svom detetu, ali svako zna koje su to vrednosti. Čak i kada je teško, uvek morate biti svesni da radite pravu stvar za svoju porodicu. Sve te vrednosti su u stvari povezane sa tim da druge morate staviti na prvo mesto.
Davanje primera je od suštinskog značaja, ali nije dovoljno. Morate se potruditi da detetu ukažete šta je loše i objasnite zašto je to loše, kao što ćete mu na isti način objasniti i šta je dobro i zašto je dobro. Dete ima potrebu da razume, a na nama je da mu u tome pomognemo.
Još jedna stvar je veoma važna – pohvala. Ne ustručavajte se da pohvalite dete kada pokaže neke prave vrednosti, jer ih ono na taj način dodatno razvija i produbljuje. Želi da bude još bolje, pa će verovatno ponavljati takvo ponašanje.
