Mnogo češće nego što možemo i da pretpostavimo deca mogu biti izložena virtuelnom nasilju, ali iz straha najčešće ne govore o tome. Gotovo da nema deteta koje ne koristi internet, bilo da je u pitanju „pametni telefon“, tablet ili računar. Pitanje je samo koliko deca zaista bezbedno koriste pomenute uređaje i koliko su spremna da prijave svaku neprijatnost koja im se desi. Deca nepromišljeno putem društvenih mreža stupaju u kontakt sa nepoznatim osobama, što može imati katastrofalne posledice.
Činjenica je da internet pruža mnogo mogućnosti za nova saznanja, ali isto tako ima i svojih mana i nosi dosta opasnosti kojih bi svi roditelji trebali da budu svesni.
Virtuelno zlostavljanje – loša komunikacija među decom
Nasilje postoji kako u realnom tako i u virtuelnom svetu. Deca znaju da budu veoma neprijatna jedni prema drugima, da razmenjuju uvrede, a tračevi se putem interneta šire veoma brzo. Neretko se dešava da se o nekome objavi neistinita informacija, koja dovodi do kompromitovanja deteta, što priznaćete ni zrelim, formiranim ličnostima ne bi bilo prijatno, a kamoli deci. Takođe česte situacije su da deca nakon nekog konflikta ucenjuju jedni druge pozivajući se na prepiske iz privatnog četa, preteći da će ih objaviti širem auditorijumu. Da li iz dosade ili znatiželje dešava se da „provaljuju“ tuđe profile na društvenim mrežama, kao i imejl adrese.
Online igrice – izloženost fizičkom nasilju
Postoje online igrice koje mogu biti zabavnog karaktera, čak i edukativne ali i iza njih mogu vrebati mnoge opasnosti. Sadržaj igrica može da bude veoma nasilan, da se tokom igranja koriste vulgarne reči kao i da ima seksualnu konotaciju. Sem toga online igrice podrazumevaju komunikaciju sa nepoznatim osobama, koji neće uvek biti dobronamerni prema detetu ili će pak insistirati na daljem virtuelnom druženju a svako prihvatanje nepoznatih osoba može imati veoma negativne posledice po dete.
Fejsbuk i Instagram kao iluzija života 21.veka
Društvene mreže poput Fejsbuka i Instagrama su posebno popularne među decom, ali za razliku od odraslih (mada i među tom populacijom ima izuzetaka), deca nisu svesna činjenice da upravo ove društvene mreže predstavljaju iluziju života i da su poprilično daleko od realnosti. Roditelji najčešće i ne znaju koga njihova deca imaju među prijateljima, kao ni koga prate i ko su im uzori iz virtuelnog sveta. Često se dešava da upravo društvene mreže narušavaju samopouzdanje kod tinejdžera, jer svoj fizički izgled mere brojem lajkova. Tinejdžeri, mada i dobar deo odraslih zaboravljaju da prožive trenutak u kome se nalaze i da svesno uživaju u njemu, trudeći se da uz pomoć fotografija pokažu drugima kako je njima zapravo lepo, dočaraju novu garderobu, egzotičnu destinaciju i sl.
Veliki problem predstavlja i to što deca putem društvenih mreža češće Instagrama prate „kul“ ličnosti i svoj ukus formiraju na osnovu njihovih objava a time sve češće zapadaju u depresivna stanja želeći da žive njihovim životom koji im je nedostižan. Zašto niko od tih ličnosti koje tinejdžeri prate ne postavi sliku na kojoj je tužan, na kojoj plače? Sliku sa gomilom posuđa koje čeka da se opere, garderobom koju treba popeglati… Upravo iz tog razloga što niko od nas nije spreman da onu svoju drugu stranu ličnosti podeli sa masom. To je ono o čemu biste vi kao roditelj trebali da porazgovarate sa tinejdžerom i objasnite mu da se realni svet razlikuje od virtuelnog i to dosta. Pričajte sa decom na tu temu što češće i što više. Roditelj je taj koji treba da nauči dete da bude ličnost, a ne sličnost.
Jutjub i snimanje lajvova
Video klipovi koji se aplouduju vrlo često mogu biti neprimerenog i eksplicitnog sadržaja a to je ono što će tinejdžerima privući pažnju. Po uzoru na neke Jutjubere neretko se dešava da deca snimaju razne sadržaje i postavljaju na Jutjub ne bi li stekli popularnost. Mnogi roditelji čak i ne znaju da njihova deca postavljaju video klipove, dok komentari onih koji su pogledali video najčešće mogu biti zluradi što će dodatno uništiti samopouzdanje deteta.
Iz svega gore navedenog ono što vi kao roditelj treba da uradite je da usmerite dete na pozitivne strane interneta i da mu predočite sve negativne posledice digitalnog sveta. A ukoliko smatrate da je bezbednost deteta na internetu ugrožena uvek se možete obratiti za pomoć putem telefona 19833 ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs kako biste sprečili neželjene posledice.
