Zašto se kiti Božićna jelka – Priča o prvoj jelki

Draga deco kao što znate jelka je vrlo jednostavno drvo. Njene zelene iglice uvek su pune života. Za nju ne postoji promena godišnjih doba. Ona je uvek ista i na najljućem mrazu, i po najvećoj vrućini. A znate li, deco, zašto postoji običaj da se na Božić ukrašava jelka? E, baš nam o tome govori ova stara priča, „Priča o prvoj jelki“…

Priča o prvoj jelki

Kada se Mladenac Hristos rodio, Deva Marija ga je povila i spustila ga u obične jasle na seno. Tada se sa neba spustiše anđeli da ga vide. Videvši kako su pećina i jasle jednostavni i ubogi, oni vrlo tiho šaptahu jedan drugome:

– On spava u pećini u običnim jaslama? To ne može tako ostati! Treba ukrasiti pećinu, naka bude što lepša i svečanija, jer u njoj spava sam Hristos! Jedan anđeo polete na jug da traži čime bi ukrasio pećinu. Na jugu je uvek toplo, i uvek cveta cveće. Anđeo nabra mnogo ruža, crvenih kao krv i belih kao sneg, mnogo ljiljana, veselih zumbula, gorskih ruža, nabra dosta nežnih mimoza, magnolija, kamelija i nekoliko krupnih žutih lotosa. I svo to cveće on donese u pećinu.

Drugi anđeo polete na sever. Ali tamo je u to vreme upravo bila zima. Polja i šume bili su prekriveni teškim snežnim pokrivačem. I anđeo, ne našavši nikakvo cveće, htede da se vrati nazad. Iznenada on ugleda na belom snegu zelenu jelku, zamisli se i prošaputa:

– Ne mari što je ovo drvce jednostavno. Neka ono dođe sa severa i vidi maloga Hrista.

I on ponese sa sobom skromnu severnu jelku. Kako je sve lepo i praznično postalo u pećini kada se zidovi, pod i jasle ukrasiše cvećem! Cvetovi radoznalo počeše zagledati u jasle gde je spavao Hristos i došaptavati se:

– Pssst! Tiše! On spava!

Malena jelka prvi put u životu vide tako predivno cveće i rastuži se.

– Zašto sam ja tako neugledna i jednostavna? – reče tužno. – Kako mora da su srećni ovi prekrasni cvetovi! A ja nemam ništa lepo za ovakav praznik, nemam čime da ukrasim pećinu… I ona gorko zaplaka. Deva Marija vide jelku kako plače, i pomisli:

– Trebalo bi da se danas svi raduju. Trebalo bi i jelku obradovati. Ona se nežno osmehnu i tada se dogodi čudo: jarka zvezda se tiho spusti sa neba i ukrasi vrh jelke. A za njom siđoše i druge i ukrasiše ostale grane. Kako je tada postalo svetlo i veselo u pećini!

Od jarke svetlosti Bogodetence Hristos se probudi i, osmehujući se, pruži svoje ručice prema svetlim zvezdicama na jelki. A cvetovi su sa čuđenjem posmatrali jelku u došaptavali se:

Ah, kako je ona sada lepa! Lepša je od svih nas, zar ne?
I – jelka je bila veoma srećna.

Stara ruska priča (sa ruskog preveo Milan Radovanović)

Pogledajte kako izgledaju Najlepše novogodišnje i božićne jelke na svetu: Zlatna jelka, jelka od čokoladne, plutajuća jelka…