Slavica Bijelić je profesor razredne nastave i književni stvaralac. Zastupljena je u raznim Zbornicima za decu i odrasle, saradnik je štampanih i elektronskih medija a svoju prvu knjigu „Uživaj dok si dete“ objavila je 2015. godine. Nedavno je izašla iz štampe i njena nova knjiga namenjena deci ali i roditeljima pod nazivom „Nismo slučajno rođeni“. Danas vam predstavljamo jednu poučnu priču iz ove knjige. Uživajte!
Zbunjen sam
Dragi moji roditelјi uporno mi ponavlјate kako su cigarete štetne i kako nikada ne treba da ih probam. Ja vam verujem! A to mi ponavlјate dok iz vaših usta izlaze kolutovi dima i cela kuća se oseća na nikotin. Zbunjen sam!
Pričate mi da uvek treba da govorim istinu, da ne treba da lažem nikoga nikada. Ja vam verujem! A zašto onda kada zazvoni telefon i na displeju vidite broj na koji ne želite da se javite, moram ja da se javim i kažem da niste kod kuće. Nekada je to poziv iz banke, nekada od komšinice koja bi da svrati na kafu, nekada od lјudi za koje nikad nisam čuo.Znači li to da deca smeju da lažu u korist odraslih? Zbunjen sam!
Govorite mi kako je važno da se bavim sportom i kako ne treba da pijem kada odrastem. I ja vam verujem! Ali zašto onda tata ne ide na basket kada ga zovu, već sa flašom ispred sebe ne ispušta dalјinski upravlјač? Zbunjen sam!
Uporno mi ponavlјate kako je štetna upotreba mobilnih telefona i kako mogu postati zavisan od društvenih mreža. Ja vam verujem! A zašto onda kada idemo ulicom ja čuvam seku dok mama kucka poruke sudarajući se sa prolaznicima i ne čuje nas kad je pitamo bilo šta? Zbunjen sam!
Branite mi da igram igrice na kompjuteru kako ne bih postao zavisan i zapostavio sve druge obaveze. I ja vam verujem! Samo mi nije jasno zašto onda tata provodi vreme za računarom igrajući igrice, umesto da se igra sa nama. Zbunjen sam!
Govorite mi da je ružno kad neko psuje i da nikad ne treba da psujem. I ja vam verujem! A zašto je onda skoro svaka vaša rečenica protkana psovkama? Psujete kada nemate parking mesto, kada vam smeta komšijin pas, kada poštar dođe rano ujutru. Zbunjen sam!
Dragi moji roditelјi ja znam da želite da napravite dobrog čoveka od mene, ali mi se ne sviđa način na koji to radite.
Ja verujem u sve što mi kažete, ali zbunjen sam onim što vidim. Zato vas molim zapamtite, moje malene uši čuju vaše reči, ali moje bistre oči prate svaki vaš pokret.
Voli vas vaše dete!
