I tako dete svakoga dana dođe kući, uprljano i raščupavljeno, a kada je jutros krenulo u školu bilo je uredno očešljano, odeća čista i ispeglana. Sad mu je odeća u užasnom stanju, patike blatnjave, pantalone zgužvane i uflekane…
Ali, sve to je sasvim normalno, jer svako dete po svojoj prirodi mora da trčkara, pa koristi za to školske odmore. A put od škole do kuće je nešto posebno za dete, maksimalno iskorišćen za igre i istraživanje. Tako dete zadovoljava svoj nagon da bude aktivno.
Pitanja, pitanja, stalno ista pitanja
Problem nastaje kada dete dođe kući, gde ga još na pragu dočekuju stroga pitanja. Pitanja i primedbe majki, očeva, baba, deda i svih drugih koji brinu o njegovom vaspitanju.
„Da li svakoga dana moraš da dođeš tako neuredan, a jutros si bio čist“ – pitaju se oni, a dete može još i da bude srećno ako prođe samo na tome. Ima onih odraslih koji će i žustro reagovati i žestoko izgrditi mališana. Kao da dete namerno nije pazilo na odeću, kao da je namerno ukaljalo bele patike, kao da je nameno iscepalo trenerku.
I tako, roditelji i drugi vaspitači stavljaju pred umorno i gladno dete jedan težak psihološki zadatak. Ono mora brzinom munje da se navikne na drastičnu razliku između događaja iz škole i onoga što ga očekuje kada dođe kući. Još uvek je pod utiscima iz škole i sa obično veoma zanimljivog puta do kuće. I čim se tako razdragano pojavi na vratima, sačekaju ga uvek ista pitanja: „Šta ima novo u školi, šta ste danas učili novo, jesi dobio neku ocenu“?
Nepromišljeni odrasli, svi oni koji misle da dobro vaspitavaju dete, očekuju da će ono sve ispričati, da će im do u detalje objasniti svaku situaciju sa časa. A dete, gladno i umorno dete, moraće da odgovara na sva ta pitanja. Ako se još desilo nešto nepredviđeno, mogu se očekivati i teške reči. Čudni su odrasli. Prvo dobro izgrde dete, pa onda traže od njega da sedne za sto i da sa apetitom jede.
Možete samo da pretpostavite koliko probavnih smetnji koje, ako se takva situacija konstantno ponavlja, lako prerastaju u hronične bolesti, mogu da nastanu na ovaj način. Koliko je velika količina stresa kojoj je dete izloženo u takvim okolnostima? MISLITE O TOME!
Dete treba da se raduje dolasku kući
Svaki roditelj koji bar malo razume dečiju psihologiju ophodiće se potpuno drugačije prema detetu koje dolazi kući iz škole. Detetu treba da bude prijatno kada dođe kući. U suprotnom, ono neće ni voleti da vreme provodi kod kuće.
Dete treba da se raduje kada dolazi kući, a ne da svakoga dana strepi i da se plaši kazni koje ga očekuju. Ukoliko postoji neki opravdan razlog da dete bude kažnjeno, to svakako treba uraditi tek nakon što se dete najede i odmori. A kazna mora da bude umerena i primerena. Treba ignorisati sve fleke na odeći, pocepan ranac, prljavu jaknu. Sasvim će biti dovoljno da opemenete dete pri raspremanju njegovih stvari i objasniti mu (ako treba više puta) da je sada već dovoljno veliko i da mora o svojim stvarima samo da pazi. U tom slučaju, vrlo brzo možete očekivati dan kada će dete iz škole doći relativno uredno.
Pitanje koje nikada ne treba postavljati detetu
Šta ima novo u školi? Ovo pitanje nikada ne treba postavljati detetu. Jer kada ono stigne kući i sačeka ga vaš osmeh i postavljen sto, pa može da odmah krene sa jelom, napetost momentalno nestaje, dete je potpuno opušteno i brže se prilagođava na kućnu atmosferu. Tada ono samo, bez ikakvih pitanja, počnje da priča, vrlo često i da prepričava sve važne pojedinosti iz škole.
Međutim, ovde se javlja još jedan problem. Odrasli vrlo često grdno greše zabranjujući detetu da priča za vreme obroka. Time se dete oseća sputano i izostaje prirodna reakcija.
Dakle, od presudnog je značaja da kada dete dođe iz škole atmosfera u kući bude prijatna. Dočekajte uvek vašeg mališana sa osmehom na licu. I dajte mu malo vremena, da se odmori i utoli glad. A kasnije ćete već tokom dana saznati od njega, na jedan miran i opušten način, sve ono što se u školi zbilo i što vas zanima.
