Početna Škola Sastavi - teme “Zima u mom selu” – pismeni sastav iz srpskog jezika

“Zima u mom selu” – pismeni sastav iz srpskog jezika

9066
0
PODELI
sankanje

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Zima u mom selu“ za učenike 6, 7 i 8. razreda osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u temu „Zima u mom kraju“ i slične teme u kojima se opisuje zima.

Zima u mom selu

Kišovitoj i tmurnoj jeseni došao je kraj. Kiše koje su upotpunile sive dane, polako su prestajale. Hladna i maglovita jesenja jutra  najavljivala su sledeće godišnje doba – zimu. Dok je jesen polako odlazila, bližili su se još hladniji dani. Tako je osvanulo i prvo snežno, zimsko jutro.

Bio je zimski raspust i ja sam bila na selu kod bake i deke. Sa prozora sam posmatrala divni zimski pejzaž i uživala u njemu. Pahulje su nežno lepršale u vazduhu, i  lagano se gomilale na zemlji praveći beli, mekani pokrivač. Nakon što sam se toplo obukla, sa bratom sam izašla napolje. Jutro je bilo pravo zimsko. Sneg je prethodne večeri prilično napadao, tako da je seoski pejzaž bio poput prave bajke. Snežni nameti izobličili su svaki kutak i predmet u dvorištu bake i deke, tako da su se oblici samo nazirali. Sve oko mene je bilo obojeno u belo.

Priroda je spavala pod snežnim pokrivačem i bilo je jasno da će biti još dugo u tom snu. Ni životinja nije bilo. Samo su se ponegde u snegu videli tragovi pasa. Umilnih i veselih pesama ptica, odavno nije bilo niti zujanje vrednih pčela, a ni drugih veselih životinja. Svi veseli i srećni zvuci na neko vreme su se utišali. Međutim, lepi zimski pejzaži svakako su ulepšavali moje vidike. Brat i ja smo odlučili da dan provedemo na obližnjem brdu, sankajući se. Pronašli smo stare, drvene sanke i krenuli putem koji vodi do brda. Usput sam posmatrala uspavanu i snežnu prirodu koja je bila toliko čarobna i lepa. Sa krovova seoskih kuća visile su oštre ledenice. Iz dimnjaka su se uvijali sivi dimovi i nestajali u hladnom vazduhu. Sve je bilo pod snežnim pokrivačem.

Celo selo bilo je tiho i nečujno. Kada smo brat i ja stigli do brda, moje oči su ugledale prelep prizor. Sve je izgledalo kao na kakvoj staroj slici gde je prelepo nacrtan zimski pejzaž. Brdo je bilo ne tako veliko, ali sasvim belo. U blizini je spavala zaleđena reka koja je leti glasno žuborila. Kao da je na neko vreme stala. I visoka drveća koja su pratila njenu rečnu obalu bila su uspavana. Nema velikih zelenih krošnji. Na nekim granama su snežni nameti, a neke stoje ogolele i puste. U blizini se nalazi i livada na kojoj sam često brala cveće i jurila leptire. Njen srebrni tepih je prostran i ravan, ali nema nijednog cveta. Dok posmatram lep seoski prizor kroz misli mi prolaze topli dani. Nedostaje mi leto, ali to me neće sprečiti da  uživam u zimi.

Sankanje i grudvanje je nešto što svako dete voli. Tada zaboravljamo da je hladno i snežno. Trudimo se da što više uživamo u zimskim čarolijama. Tako je na tom brdu bilo mnogo dece. I oni su kao i ja došli na zimski raspust kod svoje bake i deke. Sanke su se neprestano spustale sa brda. Na drugoj strani, neka deca pravila su Sneška Belića. Marljivo su donosila velike grudve snega i trudila se da njihov Sneško bude što lepši i veći. Ceo prizor bio je veoma zanimljiv. Dečiji smeh je odjekivao brdom. Brat i ja smo uživali u prelepom zimskom danu na selu. Bili smo tako srećni, kao i sva ostala deca. Iako je svima nama nos bio crven i hladan, nismo marili. Bili smo toplo obučeni, zato nam mraz i hladna zima nije pokvarila druženje. Dan brzo prolazi. Nebo je polako postajalo tamnije i veče se približavalo. Svi smo krenuli svojim kućama. U dvorištu me je dočekao deka. Uzeo je sanke, a mene odveo u kuću. Baka je skuvala čaj i donela nam tople pokrivače. Sa bakinog šporeta su dolazili prijatni i ukusni mirisi hrane.

Dan je polako odmicao. Kroz prozor sam videla da sneg sve više veje. Pahulje su padale i ulepšavale snežni pokrivač. Prizor je bio prelep. Sve je bilo tiho i bajkovito. Zima je posebno godišnje doba. Iako je najhladnije doba, ipak ima posebnu draž.

 

OSTAVITE ODGOVOR