Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Zima u šumi“ za učenike osnovnih škola. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u teme u kojima se opisuje zima.
Zima u šumi
Lagano kao kroz kakav vijugavi put jesen poslednjim polaskom reda vožnje odlazi iz našeg kraja. Krenula svojim krivudavim blatnjavim putićem kroz polja iza proplanaka i brda. Krenula je u žurbi i ostavila svoju zlatnu odeću i duboke cipele, kišobrane i marame.
Kao i svake godine, čim se napolju zabeli ja se uputim put obližnje šume. Na ivici šumarka zima je već stupila svojim sigurnim korakom. Čula sam škripu pod nogama, i brzo potrčala. Opet škripi – škrip, škrip! Izgledalo je kao da od snažnog vetra jako škripe vrata na staroj lovačkoj kolibi. Okrenem se oko sebe – sve je belo, kao u bajci. Svuda oko mene prekrasan prizor. Drveće odeveno u pufnaste bele haljine podseća na graciozne balerine koje na jednoj nozi izvode svoje piruete. Počinjem da se odzivam na cvrkut, nekakve ptičice, piskav i promrzao. I nju je izgleda zatekla zima. Pokušavam da je ugledam među golim i promrzlim granama stoletnjeg hrasta, ali mi ne uspeva. Sve oko mene kao da se nečega plaši, sledilo se i utihnulo. Čuje se samo ona škipa snega pod mojim čizmama.
Iznad, gotovo do samih oblaka stoje dva visoka bora. Svojim zelenim odorama kao da prkose zimi i mrazu. Iznenada ispred mene napusti svoje sklonište jedan promrzli ptić, slabašnim cvrkutom mi požele dobrodošlicu i slete u mali snegom prekriveni žbun. Naiđoh na jedan šumski proplanak, koji beše sav išaran tragovima šumskih životinja. Sigurno je i njih iznenadio ovaj sneg pa su gladne, i užurbano traže hranu. Pokušavam da razaznam tragove, prepoznala sam tragove zečeva, možda je čak ovuda prošla i jedna lisica, ali je najviše tragova ptica, raznih veličina i oblika. Žao mi je malenih ptičica, nisu imale sreće da se rode kao laste ili rode, pa da sad uživaju na toplom jugu. Znam da su promrzle i gladne. Sutra ću doneti dosta pšenice i kukuruza iz dedinog ambara, ne mogu da dozvolim da budu gladne. Poneću i zekama nekoliko listova kupusa i par šargarepa.
Zagledah se u nebesa puna belih oblaka ispunjenih snegom. Sneg je tiho padao, a lagani vetar raznosio pahuljice svuda kroz zrak. Kad god bi mi se koja spustila na lice za tren bi se istopila. Ubrzo sam odlučila da je vreme da krenem.
Pogledajte još i srodne teme „Zima u mom selu“, ili „Zima i njene radosti“.
