Zima u mom kraju – pismeni sastav za osnovnu školu

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Zima u mom kraju“ za učenike osnovne škole. Pismeni sastav koji je pred vama savršeno se uklapa u teme u kojima se opisuje zima.

Zima u mom kraju

Nakon velikog iščekivanja konačno je osvanulo i prvo zimsko jutro. Sneg je zasijao i u mom kraju. Iako volim leto i tople dane, zima mi je svake godine sve draža i lepša. Postoji nešto posebno i neobjašnjivo u tim hladnim zimskim danima. Uvek je zima u meni budila sreću, mir i zabavu.

Zima je postepeno i lagano ušla u moj kraj. Posle monotonih kišovitih dana i jesenjih boja, pejzaži su postali drugačiji. Vreme je postalo mirno. Nema više povetarca koji bi raznosio suvo lišće niti hladnih kiša, tmurnog neba i pustoši koja je vladala mojim krajem. Sada je sve drugačije. Sneg je prekrio čitav kraj i oduzeo oblik svakom predmetu, pa se pod snegom samo naslućuju. Umesto kapi kiša koje smo najmanje voleli, sada nam na nos padne poneka pahulja koja se brzo istopi i nestane. Razmišljam koliko su čudne promene u prirodi.

Svako godišnje doba nam donosi nešto novo, smenjuju se draži svakog od njih, a mi se postepeno navikavamo na sve to i prilagođavamo se svakoj promeni. Zima takođe ima svoju lepotu i drugačija je od ostalih godišnjih doba. Dani su veoma hladni, a u vazduhu se oseća prijatna svežina. Tako se i kroz moj kraj šire ledeni snežni talasi najavljujući najhladnije godišnje doba. Priroda se potpuno uspavala i utišala svoje vesele i mile zvuke. Još dugo će dremati pod belilom, a onda s proleća ponovo zablistati u svim svojim bojama i očarati svojom lepotom. Za sada, gde god se zaustavi naš pogled, uvek je isti prizor – belo i snežno, hladno i mirno. Ogolele grane i nekada razlistane bujne krošnje, sada su pod snežnim nametima, kao i čitav kraj, krovovi kuća i ulice. Jedino što se odvaja iz snežnog prizora jeste sivkast dim koji se izvija iz dimnjaka i lagano nestaje u vazduhu. Izgleda da dimnjaci jedni vredno rade i ne spavaju u ovim zimskim danima.

Dečija graja i igra nije sasvim nestala, jer je u svakom dvorištu lep prizor. Iako nema onih vrelih letnjih dana i neumorne dečije igre, zima je donela deci mnogo radosti. Svako dete se raduje snegu i grudvanju. Zato i ove zime u mom kraju lepršaju raznobojni šalovi, lete grudve i čuje se smeh. U snegu se čuje i škripanje sanki, a skoro u svako dvorištu nepomično i uspravno stoji jedan Sneško Belić, napravljen od čiste dečije ljubavi i sreće i uživa znajući koliko ga deca vole. Sve izgleda divno i čarobno. Ulice su zatrpane snegom, ali može se videti i poneki korak , nekog verovatno užurbanog putnika. Uveče su prizori možda i najlepši. Ulične svetiljke obasjavaju čitavu ulicu koja svetluca i navodite da pomisliš da si u nekoj bajci. Tek tada sve pahulje koje padaju, izgledaju kao malene sjajne tačkice pomalo čudnog oblika, koje kada padnu brzo se istope.

Zima je posebno godišnje doba, možda jedno od najlepših. Možda nije toplo i raznobojno kao leto, ali svakako ima svoju lepotu, sjaj, radost. Iako je priroda uspavana i možda željno čeka neke toplije dane, snežni dani takođe donose nešto posebno – mir u prirodi, tišinu, trenutak kada možemo uživati u svakoj posebnosti koju donosi zima.