Dete može doći na ovaj svet sa zubićima. To većinu roditelja iznenađuje, neke i plaši, jer bebe koje se rađaju sa jednim ili dva zuba nisu baš tako česte. Prema statistici, tek jedna od 2.000 beba ima jedan zub kada se rodi. Ovih ostalih 1.999 beba rađaju se bezube i takve budu makar nekoliko prvih meseci svog života. Tek rođena beba može imati i dva zubića, ali su takvi slučajevi još veća retkost.
Ovakvi preuranjeni zubi imaju stručan naziv natalni zubi. Ukoliko se beba rodi sa zubom ili dva, uvek je, bez izuzetka, reč o donjim sekutićima, po pravilu slabo ukorenjenim. Zbog slabog korena oni su klimavi, te tako rasklaćeni i pokretljivi ne predstavljaju smetnju pri dojenju. Dok beba sisa mleko, natalni zubići se povlače u desni i zato ne mogu da povrede mamine osetljive dojke.
Mišljenja stomatologa su različita kada je reč o tome da li natalne zube sa slabim korenom treba izvaditi ili ne. Neki tvrde da je neophodno odstraniti ih odmah, dok drugi zubari smatraju da ih je najbolje ostaviti, jer će se vremenom koren razviti, zubi će ojačati i očvrsnuti, pa se neće razlikovati od zuba koji kasnije niknu. Ukoliko se izvade, dete će biti bez jednog ili oba donja centralna sekutića sve negde do svoje 6 godine, kada obično niču trajni zubi.
Kod nekih naroda natalni zubi su smatrani obeležjem zla. U pojedinim delovima Afrike dugo su bebe rođene sa zubima čak i ubijane, jer se verovalo da će se na taj način izbeći veliko zlo koje su zubi ovih nesrećnih novorođenčadi najavljivali. Interesantan je i podatak da su neke poznate i za istoriju i razvoj civilizacije jako važne ličnosti, na rođenju imale jedan ili dva zuba. Da pomenemo samo neke: Julije Cezar, Hanibal, Luj XIV, Napoleon, Ričard III, Šekspir i mnogi drugi.
Kada bebi niču prvi zubići
Zubato novorođenče je, osim po zubima, po svemo ostalom ustvari sasvim normalno, zdravo dete, poput druge dece. Sve ostale bebe dobijaju zubiće tek posle više meseci. Najčešće zubi počinju da izbijaju između 6. i 9. meseca, a za normalan period nicanja prvog zuba uzima se razdoblje između 4. i 14. meseca bebinog života. Iako ne postoji neki tačan raspored izrastanja zuba, kod većine odojčadi najpre počinju da rastu donji, pa zatim i gornji centralni sekutići. Nisu retke ni bebe kod kojih prvo izrastu svi donji sekutići, pa tek onda i gornji. Tokom druge godine života, kod bebe će iznići i kutnjaci i očnjaci. Ukupno, pre nego što počnu da se menjaju, biće ih 20.
Pri svemu ovome roditelji treba uvek da imaju na umu da je svaka beba, pa tako i njihova, posebna i zato se sva ova pravila ne moraju odnositi na nju. Nekoj deci zubi počinju da niču dosta rano, a drugoj dosta kasno. Sve je to individualna stvar.
Ovi primarni, mali bebini zubići najčešće se nazivaju mlečni zubi. Oni počinju da se formiraju u jako ranoj fazi razvoja bebe u stomaku majke – nastaju već u 6. nedelji nakon začeća, kao malecni zubni zameci.
Prema statistici, kod ženskih beba zubi počinju da niču nešto ranije nego kod muških novorođenčadi. Pored toga, muška deca obično u odnosu na devojčice počinju da ranije gube mlečnjake. Zašto je to tako, nauka još nije utvrdila.
