Polako se bliži jesen, neko se raduje, a neko je tužan ali baš niko nije ranodušan. Kao i u pesmi Branka Ćopića koju vam danas predstavljamo svako od nas iz svog ugla i na drugačiji način gleda na jesen.
Svako godišnje doba ima svojih prednosti i mana. Lepo je u proleće kada se priroda okiti cvećem, lepo je i leti kad je nebo vazda’ vedro i sunčano, lepo je čak i zimi u toploj sobi kraj šporeta, a za neke je najlepše u samu jesen. Kad sve miriše na lepu i ukusnu hranu, na jabuke i šljive, na dunje i kruške.
A šta kažu neke domaće i divlje životinje u Ćopićevoj pesmi:
Kakva je jesen
Kod čika Sime iz mesta Čoke,
u tihom kraju prepunom stoke
zadatak mudri jednom donesen:
opiši jesen.
Čitavo društvo na red se baci,
repati, kusi, rogati, đaci
s’ opisom teškim igraju žmurke,
volovi, konji, svinje i ćurke.
Uz mnogo znoja i drugog troška
svak’ jesen meri iz svoga ćoška.
Ko je u pravu, idi pa pitaj!
Tu su zadaci, evo pa čitaj.
Konj:
Prokleta jesen! Šta ima gore?
vozi se, vuče, povazdan ore,
Ah, kad će zima?
Jedino tada odmora ima.
Svinja:
Jesenje doba s neba je palo,
toviš se, krkaš, pribiraš salo,
ovo je prava zemaljska sreća,
noge sve kraće trba sve veća,
važna je samo prepuna vreća.
Zec:
Jesen ćeš samo jedanput sresti,
čučni pa biraj šta li ćeš jesti.
Svuda se ljulja okean trava,
nižu se vojske kupusnih glava,
još samo šarov da čvršće spava.
Lasta:
Jeseni evo, poljima rudi,
a mene nemir u zoru budi,
sanjam sve češće obale Juga,
daleka mora, letenja duga.
Zašto me mori u jesen tuga?
Krava:
Šalju nam jesen dobri bogovi,
kud oko baciš – sena stogovi.
Prikane dragi, majka ti zdrava,
je li ti žao što nisi krava,
pod ovim suncem najlepša sprava.
Pročitajte još i: “Pesme (recitacije) za decu o jeseni (Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Radović…)”
