Početna Zabava Radoznalac Okapi – neobični i jedini rođak žirafe

Okapi – neobični i jedini rođak žirafe

581
0
PODELI
Okapi

U džunglama živi 50% vrsta na planeti, a veliki deo njih tek treba da bude proučen! Na primer okapi, neobični rođak žirafe koji živi u srcu afričke džungle, otkriven je tek krajem 19. veka. Spolja izgleda kao da je sastavljen od delova više različitih životinja, a po unutrašnjoj građi toliko je identičan žirafi da ga ponekad i zovu malom šumskom žirafom.

Linija tela slična je žirafinoj, izuzetak je to što okapi imaju mnogo kraće vratove. Obe vrste imaju izrazito dugačak i pokretljiv jezik tamno plave boje – dužine do 30 centimetara (žirafin je za nijansu duži). Takođe imaju tamno obojenu njušku i krupne uši kojima mogu detektovati i najmanji šum.

Odrastao okapi retko dosegne visinu veću od dva metra i težinu iznad dvesta pedeset kilograma. Dužina repa mu iznosi od 30 do 42 centimetara.

Kako se hrani i gde živi

Hrani se lišćem i mladicama kišnih tropskih šuma, ali ume ponekad da posegne i za šumskim voćem. Otkida ih sa grana svojim dugim jezikom. Njegova dužina je tolika da njime može da očisti i svoje očne kapke. Pruge na nogama predstavljaju odličnu kamuflažu. Živi samostalno, skrivajući se u šumi, a sa ostalim okapijima sreće se samo u doba parenja. Mužjaci imaju kratke rogove, nalik na žirafine. Za hranom češće traga noću nego danju.

Bebe okapija

Bebe okapija rađaju se od avgusta do oktobra. Posle trudnoće koja traje 14-15 meseci ženka rađa jedno mladunče. Mladunče obično bude teško do 30-ak kilograma. Ono se ne odvaja od majke sve dok ne navrši šest meseci života, a potpuno se osamostali već posle devet meseci.

Za tamnu dlaku na leđima okapija, u kombinaciji sa belim prugama koje se pružaju duž prednjih i zadnjih nogu, smatra se da pomaže mladuncima kako bi prepoznali majku u gustoj prašumi.

Zanimljivosti o okapijima

Najopasniji neprijatelj mu je snažni afrički leopard. U divljini poživi dvadesetak godina, a u rezervatima i zoo-vrtovima, uz odgovarajuće uslove i do deset godina duže.

Mužjaci i ženke “kašljucaju” dok mladunci “muču”. U znak upozorenja na opasnost koriste dugačak zvižduk.

Pre 1900. godine, okapi nije bio poznat zapadnom svetu i naučnicima. Kao vrsta, zvanično je priznat 1901. godine. Međutim okapi je bio poznat još starim Egipćanima, nije prošlo puno vremena, a pronađene su prastare izrezbarene slike u Egiptu sa likom one neobične životinje.

Belgijanci su prvi 1918. godine uspeli preneti u Europu živog okapija. Ova životinja bila je smeštena u zoološki vrt u Antverpenu.

 

OSTAVITE ODGOVOR