Deca imaju neverovatno sposobnost da često ruše naše iluzije o roditeljstvu. To čine na mnogo načina, a bez namere da nas kao brižne roditelje povrede. Osvrtom na rane dane odrastanja naših mališana kroz prelistavanje fotografija sa njihovim nasmejanim licima u najrazličitijim situacijama, budemo ispunjeni milinom i zadovoljstvom. Kroz nas prođe talas nežnosti i osećamo čistu sreću što smo iskusili privilegiju roditeljstva. Pomislimo: vredelo je!
Međutim, pored ovakvih osećanja, još uvek su prisutni ogromno emocionalno zalaganje i fizički rad u nastojanju da opravdamo sopstvena očekivanja da budemo najbolji roditelji. Većina ljudi, kada govori o roditeljstvu, u drugi plan stavlja ili čak uopšte i ne pominje trud, svađu, muku i bezbroj neprospavanih noći i histeričnih sati kada su na izmaku snaga i kada su istrošili sve ideje kako da zadovolje potrebe svog deteta.
Kroz sve ovo moguće je proći lakše ukoliko sebe ohrabrite i prihvatite savete koji bi mogli da doprinesu tome da budete dobar i zadovoljan roditelj.
Tajna je u ispravnom načinu reagovanja na date okolnosti.
Ovu tajnu želela je da podeli psihoterapeut Andrea Lohan Neuer, majka dvoje dece koja je u periodu njihovog odgajanja i podizanja prolazila kroz teške periode, kroz koje prolaze svi roditelji. Andrea se uspešno bavila psihoterapijom, gde je stekla dragocenu praksu, ali je u jednom trenutku napustila sve to i odlučila da se posveti radu sa roditeljima i pružanju podrške u cilju uspešnijeg roditeljstva. Ona je formulisala neke fraze koje su joj pomogle da prevlada teške sate roditeljstva i da se pri tom oseća kao dobar roditelj. Te su fraze ustvari saveti kako da sebi olakšamo roditeljstvo.
Neću dozvoliti da me to povredi
Ovo je poruka koju roditelj treba da upućuje sebi u situacijama kada ima utisak da obavlja Sizifov posao. Dete prosipa mleko, u sobi koja je istovremeno preplavljena igračkama, a još se pritom mališani svađaju i očekuju od vas da budete sudija, dok se u kuhinji kuva ručak i dobri su izgledi da će da zagori… Svi roditelji su makar jednom bili u ovakvoj situaciji i imali su utisak da se svet raspada. E tada trebate reći sebi sledeću poruku: „Ja neću dozvoliiti da me ovo povredi, iznervira i izbaci iz koloseka, to je samo splet malih nezgoda“.
Moje dete ne želi da me naljuti, već samo pokušava da se nosi sa dosadom
Mališani su puni energije, živahni, veseli, nestašni, i njihova pažnja je kratkog daha. Onda kada usred svojih nestašluka i igre dete bude prekinuto i suočeno sa frustracijom, sledi njegova ljutnja, koja neretko prerasta i u bes. Pa dete baca stvari od sebe, viče, raspravlja se i suprotstavlja zahtevu roditelja.
Ono što tada treba imati na umu je da dete nema nameru da vas nervira i povredi, već samo pokušava da zadovolju svoju potrebu za stimulacijom i igrom. Vi ste se isprečili na tom putu, a takvu prepreku dete još uvek ne ume na konstruktivan način da savlada. Ono što je sigurno je da ćete sukob i ljutnju deteta uspešnije i brže savladati ako uspete da obuzdate sebe i da se uzdržite da i sami ne postanete ljuti i besni.
Pitam se: zašto je dete očajno?
Mnogo puta su se svi roditelji našli u situaciji da se njihov mališan rasplače zbog naizgled bezazlenog razloga. Na primer, polomljena lizalica ili prosipan jogurt na majci koju je dete tog dana žarko želelo da nosi izazovu bujicu suza kod deteta. Dete neutešno plače i ne primećuje vaše pokušaje da ga umirite rečima da će se ta majica oprati, da ćete mu kupiti drugu lizalicu i sl.
Roditelji bi zato trebalo da prevaziđu razmišljanja o bezazlenosti razloga za dečje očajanje i da jednostavno pruže utehu i podršku detetu, bez kritike, optuživanja, podsmevanja ili zadirkivanja deteta da plače zbog gluposti.
Uzrok ovako snažnih reakcija je u tome što deca nemaju dovoljno iskustva i što je stepen razvoja njihovog mišljenja takav da se za njih život odvija „ovde i sada“, a sutra se čini daleko.
Odmorite se i učinite nešto za sebe
U nastojanju da budu dobri roditelji i da deci na vreme zadovolje sve potrebe, na kraju dana mama i tata budu itekako iscrpljeni. Nedostatak sna i vremena za odmor utiču na smanjenje praga tolerancije i strpljenja kod roditelja, što se odražava i na njihov odnos prema deci.
Sednite i razmislite šta je to što vam nedostaje da bi ste se osećali zadovoljno i ispunjeno. Potom, bez griže savesti, učinite nešto za sebe. Kada se vi osećate zadovoljno, onda to zadovoljstvo delite sa svojom decom. I možete da im se potpunije posvetite i da uživate u svakom porodičnom trenutku.
I zapamtite dobro: svaki taj trenutak je neponovljiv i neprocenjiv.
